КЕЦМАНОВИЋ: Потребан јединствен одговор Срба

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Sputnik/ Radoje Pantović

Позив предсједника Републике Српске Милорада Додика српским странкама у коалицији са СДА да напусте институције БиХ најкасније до истека рока обнове поступка против Србије има политичку логику, јер је и након претходне иницијативе из Сарајева виђено јединство свих странака у Српској и солидарност са Србијом, сматра универзитетски професор Ненад Кецмановић.
„Мислим да је било логично“, рекао је Кецмановић за Спутњик, истичући да први човјек Републике Српске на неки начин тај став координише.

Он сматра да је, без обзира на то да ли ће бити тужбе, потребна нека врста припреме у Републици Српској, на оба нивоа власти.

„И у заједничким органима у Сарајеву да се на такав акт реагује правовремено и истовремено да се овој другој страни најави какве ће посљедице изазвати одлука о покретању тужбе“, истиче Кецмановић.

Говорећи о томе шта је стварни разлог могуће ревизије тужбе БиХ, Кецмановић наводи да је први процес пред Међународним судом у Хагу против Србије БиХ изгубила и да нико не види релевантне аргументе за ревизију.

„Покретање нове тужбе и много кошта. Видимо и негативна реаговања у заједничким органима, не само српске стране, него и хрватске. Закључак би био да су мотиви /предсједника СДА Бакира/ Изетбеговићев искључиво политички“, сматра Кецмановић.

Он наглашава да Изетбеговићу, чини се, не одговара ситуација у којој је Српска стабилнија и функционалнија, не само од БиХ, већ и и од Федерације БиХ у којој Хрвати све гласније траже трећи ентитет.

„Постаје очигледно да му не одговара ни нормализација односа са Србијом јер мисли да тиме више добија Београд него Сарајево“, каже Кецмановић.

Он сматра да је такву Изетбеговићеву иницијативу сигурно изазвала и најава нове администрације САД да неће бити тако болећива као претходна према базама исламског тероризма у бошњачким кантонима БиХ.

„Зато, чини ми се, Бакир Изетбеговић удара сад на све стране“, истиче Кецмановић.

ЧОВИЋ БЛИЖИ БАЊАЛУЦИ, НЕГО ЗАГРЕБУ

Ненад Кецмановић је изјавио је да је Драган Човић први лидер ХДЗ-а БиХ који је ближи Бањалуци него Загребу, односно предсједнику Републике Српске Милораду Додику него предсједнику Хрватске Колинди Грабар Китаровић и надбискупу врхбосанском Винку Пуљићу.

Кецмановић каже да се Хрвати у ФБиХ налазе под бошњачком доминацијом, те да су, уколико се погледа прошлост, у савез са Бошњацима и у заједнички ентитет ушли невољно, на наговор Загреба и Ватикана.

Он истиче да су се Хрвати у БиХ добровољно одрекли Херцег-Босне, а да су послије тога непрестано очекивали, посебно откако је Хрватска ушла у ЕУ, да ће са те стране добити помоћ да им се обезбиједи или равноправност или да им се врати трећи ентитет.

„Међутим, те акције по европским кулоарима су постојале, али засад не дају никакав резултат“, рекао је Кецмановић.

Он наводи да Католичка црква није спремна да хрватски самостани, који су резултат вијековног мисионарења фрањеваца, остану ван граница трећег ентитета.

Кецмановић оцјењује да је прича о трећем хрватском ентитети сада само повод да Хрвати искажу незадовољство и да једним практичним политичким потезом реагују на иницијативу која долази из Сарајева од бошњачког члана Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића.

Он истиче да срж њиховог незадовољства лежи у чињеници да је идеја о цијелој БиХ као искључиво бошњачкој ухватила дубоко коријене у народу.

„Врло ћете тешко добити неки рационалан, разуман одговор по чему би то тако било, али као што бива у политици и идеологији, та идеја је све присутнија и она самим тим угрожава друга два народа“, рекао је Кецмановић.

Као аргументи за ту идеју, каже Кецмановић, помињу се да су само Бошњаци бранили Босну, као и да Срби и Хрвати имају резервне домовине, а Бошњаци немају.

„Помињу се и још неки потпуно неосновани аргументи који у масама пролазе. Што је то даље од реалности, то све више импрегнира свијест младог бошњачког свијета са претензијом да се и реализује. То изазива страх и одбрамбену реакцију друга два народа“, каже Кецмановић.

Говорећи о вјерском утицају у БиХ, Кецмановић истиче да од почетка постоји спрега и јединство између СДА и Исламске вјерске заједнице.

Кецмановић појашњава да код Бошњака на чело националног покрета деведесетих година прошлог вијека нису дошли секуларни националнисти, као што је био случај код Срба и Хрвата, већ вјерски радикали којима је суђено у сарајевском процесу.

Када је ријеч о главном имаму највеће сарајевске џамије Краља Фахда Незиму Халиловићу, који је запријетио бацањем проклетства на бошњачки политички врх уколико одустане од захтјева за ревизију тужбе БиХ против Србије, Кецмановић каже да је он „врло опасна појава“.

„Халиловић је током рата, за разлику од Алије Изетбеговића и Мустафе Церића који су водили политику из сарајевских кабинета, био на фронту. У једној руци је држао Куран, а у другој `калашњиков`“, рекао је Кецмановић.

Он подсјећа да је џамију Краља Фахда изградила Саудијска Арабија, те да је саудијски двор спонзор вехабијског покрета, па и његове испоставе у БиХ.

„Та џамија баца у сјену Бегову џамију, која је била сједиште умјереног босанског ислама. Та симболика упућује на реалан процес да заправо вехабије преузимају главну ријеч у босанском исламу“, каже Кецмановић.

Он наводи да је Халиловић, кога зову мудерис, што није само вјероучитељ ислама, него и узор који треба да слиједе његови сљедбеници, познат као врло радикалан.

„У новије вријеме он је измакнут из Исламске вјерске заједнице и неформално се појављује као опонент њеној политици да елиминише такозване параџемате, а ту је прије свега ријеч о вехабијама. Ту се мудерис појављује као паралелни систем који ће бити још моћнији јер располаже неупоредиво већим финансијским средствима“, рекао је Кецмановић.

РТРС

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.