КАКО ЗАУСТАВИТИ ДОДИКА: Екстремни лобиста потпаљује Америку на опасан план против Додика и Српске

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: YT/FACE HD TV

Наступ маргиналног политичара из БиХ Реуфа Бајровића у америчком Конгресу само је увод у даље америчке игре које би требало да онемогуће Милорада Додика да се кандидује за члана Председништва БиХ. Иако нема никаквог утицаја на унутрашњу политику, Бајровић је активан на међународном плану као лобиста против Републике Српске.

Откако постоји модерна БиХ, прво као федерална јединица СФРЈ, а касније, од потписивања Дејтонског споразума и као независна држава, равноправност и конститутивност народа узимане су као принцип који нико не доводи у питање. То је први учинио Реуф Бајровић, председник Грађанског савеза БиХ, чак и пре Бакира Изетбеговића.

Реуф Бајровић присуствовао је пре неколико дана расправи у Комитету за спољне послове Конгреса САД под називом „Наслеђе Дејтона и будућност БиХ“, где је изнео своје екстремне ставове према Републици Српској и захтевима политичких представника хрватског народа за промену изборног закона.

Према Бајровићевим речима, главни кривци за стање у БиХ су председник РС Милорад Додик и хрватски члан Председништва БиХ Драган Човић, називајући их „осовином зла“ и „гласом из средњег века“.

Заложио се такође за проширење санкција Додику, и не само њему, већ, како је рекао, и појединцима из Додикове партије СНСД и свима онима који подржавају председника РС, а такође је санкцијама запретио и Човићу и функционерима ХДЗ-а.

Бајровић је Републику Српску пред конгресменима називао геноцидном творевином, чиме се и похвалио путем Твитера.

Реуф Бајровић није могао пред конгресменима да се појави у званичном својству, већ приватно или као представник своје партије, објашњава професор на бањалучком Факултету политичких наука Милош Шолаја.

„Вероватно је то резултат лобирања, пошто се зна да лобији имају највише утицаја на конгресмене, односно на поједине конгресне институције. Тако да је то у суштини врло ниског нивоа, иако је чињеница да је на такав начин обликовао одређену дозу јавног мњења у САД, које се опет, нажалост, накалеми на већ раније предрасуде, које су, када се генерално говори о Србима као нацији, веома лоше, а посебно о Србима у РС“, каже Шолаја.

Реуф Бајровић је познати бошњачки лобиста, каже аналитичар Анђелко Козомара, и није му први пут да иступа са радикалним ставовима о променама Дејтонског споразума и укидању РС.

„Међутим, за мене је изненађење то што му је амерички Конгрес дозволио да уђе и то прича без аргумената, да износи ставове само једне стране“, каже Козомара.

Када говори о политичким импликацијама расправе, професор Шолаја напомиње да све може да прође без посебних последица уколико Комитет за спољне послове не изазове на реакцију сâм Конгрес. Ни конгресне резолуције нису обавезујуће, јер председник САД, који води спољну политику, није у обавези да их примени. Међутим, чињеница је да се оваквим расправама ствара негативан набој, који би омогућио да се из више сличних догађаја створи критична маса погодна за практичне акције.

„Није такав начин понашања од јуче. Чињеница је да, рецимо, председник РС има санкције заведене од стране Стејт департмента. Санкције се односе на улазак у САД и блокирање рачуна, што не мора нешто много да значи у пракси, али ипак одражава политички став и политичко стање. Ово само чини ситуацију нешто тежом и вероватно да се у оквирима унутрашњег мњења, које се формира у Конгресу, све више формира један антисрпски став“, сматра Шолаја.

БиХ се налази у изборној години, објашњава Козомара, и требало би очекивати изненађења из Америке, којима би се онемогућила извесна победа Милорада Додика и његовог СНСД-а на изборима, који би требало да буду одржани у октобру.

„Шта ће смислити, које потезе… Знате да се спомиње да ће онемогућити Додика да се кандидује за члана Председништва БиХ, а познато је да велике силе, поготово Америка, могу да наместе изборне резултате у једној овако малој земљи. На пример, у великим државама изборни резултати познати су после 24 сата, а резултати прошлих избора у БиХ били су познати после 28 дана. Иступ Реуфа Бајровића у Конгресу је само увод у радикалније потезе који се очекују од САД“, говори Козомара.

Од опција које су Америци у рукаву јесу онемогућавање Додика да се кандидује, радикализација односа у БиХ, а све чешће се спомиње и могућност, каже Козомара, да избори уопште не буду одржани, зато што бошњачка страна није спремна да прихвати захтеве Хрвата за измене изборног закона, а Хрвати би у том случају бојкотовали октобарске изборе.

„То значи да стање остаје овакво какво јесте, односно да ће на нивоу БиХ владати „Савез за промјене“, који, то смо нажалост видели више пута у ове три и по године, није био наклоњен Републици Српској“, каже Козомара.

У политичком смислу, Реуф Бајровић нема готово никакав утицај у БиХ, чак ни међу Бошњацима, каже Шолаја:

„Верујем да га изван неког ужег круга политичара мало ко уопште познаје и мало ко зна какво је његово деловање, али очигледно је да је направио линк према бошњачком лобију САД. Наиме, тамо делује неколико бошњачких организација, једна од њих је и Веће конгреса бошњачких интелектуалаца и сличне, које предузимају активне мере према америчким политичарима, пре свега према Конгресу, где се највише лобистичких активности и одвија“, каже Шолаја.

Деловање, како каже Шолаја, иза леђа, није добро за ситуацију у БиХ, јер такво деловање говори о унутрашњим проблемима којих је БиХ пуна.

Није Бајровић тај који има утицаја на босанскохерцеговачкој политичкој сцени, већ они који су му омогућили да заступа „интересе БиХ“ у америчком Конгресу, наводи Козомара.

„То је, пре свега, династија Изетбеговић, затим СДА и, рекао бих, све бошњачке партије, без обзира што се око неких унутрашњих питања не слажу. Када је у питању сарадња са САД и оним групама у Конгресу које су против Срба, онда су они ту јединствени и једногласни. Дакле, ту је његова снага, а његов лични утицај и углед нису тако битни“, каже Козомара.

Иако политички маргиналац у БиХ, Бајровић има утицаја у иностранству. Од 9. јануара он води кампању против РС, оптужује је у страним медијима за организовање паравојних формација, а листови попут Гардијана и Индипендента узимају га за релевантног саговорника.

Вероватно у подухвату има помоћ и од супруге Иване, програмске директорке Националне задужбине за демократију, утицајне америчке невладине организације.

Међутим, када дође октобар и када на изборима грађани БиХ буду бирали своје политичке представнике, мало ко ће заокружити Бајровићево име. Његови радикални ставови о укидању РС, захтеви за „грађанском БиХ“, у којој ће одлучивати већина грађана, значе да би бошњачка већина мајоризовала друга два конститутивна народа. Да до тога не би дошло, конституисан је дејтонски систем.

Опасности од мајоризације били су свесни и делегати ЗАВНОБиХ још 1943. године, када су принцип равноправности народа поставили као своје врховно начело. Једино отворено питање јесте на који начин „демократски талибан“ Бајровић, како га назива познати публициста из БиХ Иван Ловреновић, мисли да створи грађанску БиХ уз ниподаштавање и негирање конститутивности Србима и Хрватима.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.