ЈУНАК ЗА СВА ВРЕМЕНА: Годишњица смрти видовданског хероја Гаврила Принципа

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: РТРС/Даворин Секулић / Klix.ba

У чешком затвору Терезину, 28. априла 1918. године умро је Гаврило Принцип, члан тајне организације „Млада Босна“, чији је атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда на Видовдан 1914. године у Сарајеву послужио Бечу као изговор за војну инвазију на Србију, што је довело до Првог свјетског рата.

Чланови „Младе Босне“ извршили су атентат у знак протеста против аустроугарске окупаторске политике и тежње већинског српског народа за ослобођење и уједињење.

Због атентата на Франца Фердинанда, 12. октобра 1914. године пред суд је изведено 25 младих људи.

Од шест атентатора, њих пет је било млађе од 21 године, што их је, према тадашњем закону, чинило малољетним. Осуђени су 29. октобра 1914. на дугогодишње затворске казне и смрт вјешањем.

У вријеме кад се десио атентат, Гаврило Принцип је био млад за смртну казну, па је осуђен на двадесет година затвора, гдје је био изложен страшним мучењима.

Казну је служио у чешком Терезину, гдје је и умро 28. априла 1918. године. При крају живота веома је ослабио због лоших затворских услова, тамновања и мучења.

На зиду ћелије у којој је и умро, прије 99 година, Принцип је написао: „Наше ће сјене ходати по Бечу, лутати по двору, плашити господу…“.

А на затворској лименој порцији, у знак сјећања на ноћ уочи атентата када су се видовдански хероји заклели на гробу „младобосанца“ Богдана Жерајића да ће они остварити његово започето дјело, Гаврило је урезао стихове: „Тромо се време вуче, и ничег новог нема, данас све као јуче, сутра се исто спрема. Право је рекао Жерајић, тај српски соко сиви – Ко хоће да живи нек мре, ко хоће да мре нек живи“.

Посмртни остаци „видовданских јунака“ након Првог свјетског рата, 7. јула 1920. године пренесени су и сахрањени у заједничкој гробници у Сарајеву да би тек 1939. године њихове кости биле коначно положене у капели „Видовданских хероја“ на православном гробљу, на Кошеву.

Власти Краљевине Југославије поставиле су спомен плочу на мјесту гдје је Принцип извршио атентат, али су је окупаторске њемачке и усташке снаге, које су дошле у Сарајево, уклониле 1941. године и однијеле на дар нацистичком вођи Адолфу Хитлеру.

На истом мјесту, након Другог свјетског рата поново је постављена спомен плоча на којој се налазио натпис: „Са овога мјеста 28. јуна 1914. године Гаврило Принцип је својим пуцњем изразио народни протест против тираније и вјековну тежњу наших народа за слободом“.

Ту спомен плочу у протеклом рату у БиХ, 1992. године маљем су уништили припадници муслиманске војске, као и Принципове отиске стопа на мјесту атентата које су се налазиле испред Музеја „Младе Босне“.

Мост у Сарајеву, недалеко од мјеста атентата, 1918. године добио је назив по Гаврилу Принципу – Принципов мост, да би га након протеклог рата власти у Сарајеву преименовале у Латинску ћуприју.

И родна кућа Гаврила Принципа, која је била запаљена у Другом свјетском рату, а обновљена 1964. године и претворена у спомен-музеј који је чувао успомену на овог храброг младића, поново је запаљена 1992. године.

РТРС, Срна

Тагови: ,

1 коментар

  1. Божидар Шкобић - Чика Бошко каже:

    НА ВЈЕКЕ ВЈЕКОВА!

    СИН ПОШТАРА
    – ПРОТИВ СИНА ЦАРА
    Гаврилу Принципу

    Син поштара, болнога тијела – науке му била гладна хтјења
    Упорно је прикупљао знање – Као да ће учит’ поколења,

    Народу је сво добро желио – поштов’о је своје сиромаштво
    Слободу – он више је цјенио – нег’ отето и проклето Царство!

    И остави поруку на вјеке – Исписану на небеском своду,
    Како треба бранит’ од душмана: Отаџбину и златну слободу!

    А Гаврило, дјечак из Обљаја, сиротог порјекла и тијела,
    жртвова се за све потлачене – свјестан свога узвишеног дјела.

    Шапутао као Завјет да је:
    “Ал’ тирјанству стати ногом за врат, довести га к’ познанију права,
    то је људска дужност најсветија!”
    У животу нема ништа прече – Као пјесник велики што рече!

    К’о у Тору смакнути злог вука, ил’ лисицу – у свом кокошињцу,
    Таква казна са правом припада – Разбојнику – и злотвору – Принцу!

    И Леонида из Термопила – и Милош Обилић са Косова,
    Не учинише ни веће дјело – нити већа би жртва њихова!

    Свако ко то назива гријехом – Тај судбине никад нем’о боље,
    То би казна за зло учињено – није прошла без Божије воље!

    А сви који слободу цијене и њеног се права не одричу,
    Гаврила из Обљаја да славе – И поштаревом сину да кличу!

    Божидар Шкобић – Чика Бошко

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.