ЈОВИЋ: Хрватска има „синдром злостављаног детета“

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика/РТС

Фото: Политика/РТС

Професор Факултета политичких наука у Загребу Дејан Јовић мешање Хрватске у европски пут Србије назива „синдромом злостављаног детета”, јер је и сама Хрватска имала проблем при уласку у ЕУ.

„Хрватска је имала проблеме при уласку у ЕУ, сада настоји да се тако понаша и према другима. Чини ми се да је за неке националисте то једини разлог што су прихватили ЕУ интеграције”, рекао је Јовић у интервјуу за РТС.

Јовић сматра да би и Србија постављала услове и блокирала да је у позицији Хрватске.

„Главно питање је да ли је то у интересу Хрватске. То је контрапродуктивно за Хрватску, јер је врло вероватно да неће издржати притисак”, закључује Јовић.

Он истиче да на напету политичку ситуацију у Хрватској утичу дуготрајне поделе друштва, као и да ником није у интересу одржавање нових избора.

„Пре свега, нико није сигуран да ће добити већину и да ће моћи да формира владу”, наглашава Јовић.

Говорећи о негодовању дела хрватске јавности поводом покушаја ревизије историје и ревитализације усташких злочина, професор истиче да је хрватска подељена земља.

„Цивилно друштво је на бранику демократске вредности. Тачно је да у социјалистичкој Југославији и у националистичкој Хрватској створено много митова, али се они морају критички преиспитати”, наводи Јовић.

Напомиње да је кључно на који начин се ти митови преиспитују и ако се то ради због тога да би се рехабилитовала екстремна националистичка и фашистичка усташка политика то је огроман политички проблем, преноси Танјуг.

Политика

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.