ЈОВАНОВИЋ: Рјешавање питања статуса Републике Српске и Космета је повезано

ИСКРА на Фејсбуку

Владислав Јовановић (фото:in4s.net)

Питања статуса Косова и Метохије и Републике Српске индиректно су повезана и могло би се рећи да су Косово и Метохија и Република Српска нека врста сијамских близанаца проистеклих из различитих ставова западних сила у односу на базичне међународне документе, сматра некадашњи шеф дипломатије СР Југославије Владислав Јовановић.

Јовановић оцјењује да су ова два питања повезана због тога што се принцип непромјењивости граница заснива на завршном акту Хелсинкија и што се принцип авнојских граница, односно непромјењивости граница, заснива на одлукама Бадинтерове арбитражне комисије међународне мировне конференције о Југославији.

„Кад је ријеч о Србији, та граница је измењена низом противзаконитих аката од западних сила и произвеле су квазидржаву, оправдавајући то неком посебношћу. Посебност је само у кршењу тих кључних правила међународног права, а не у било чему другом“, нагласио је Јовановић.

Он је додао да се, с друге стране, дејтонска БиХ проглашава недодирљивом јер је то тако речено у Дејтону.

„Све би то било у реду кад не би била додирљива и промењива граница Србије“, рекао је Јовановић за „Спутњик“.

Према његовим ријечима, постоје два различита рјешења у вези са истим ставовима међународног права и та два рјешења не могу вјечито да буду један поред другог, већ на неки начин морају да се усагласе.

„И због тога би се могло рећи да су Косово и Метохија и Република Српска нека врста сијамских близанаца проистеклих из различитих ставова западних сила у односу на те базичне међународне документе. Тако да би се, ако бисмо даље ишли са тим размишљањем, могло рећи да се Република Српска најбоље брани преко Косова и обрнуто, да се дејтонска БиХ најбоље брани непризнавањем Косова и признавањем територијалног интегритета и суверенитета Србије“, додао је Јовановић.

Он је указао да постоје различита понашања, попут Бакира Изетбеговића, који, како је навео Јовановић, чезне за признавањем такозване државе Косово, а истовремено изазива судбину јер би такав преседан могао да се окрене као бумеранг против његових схватања о непромјењивости граница БиХ.

Према његовом мишљењу, да ли ће у будућности остати статус кво или ће ипак доћи до промјена граница на Балкану, зависи од тога шта западне силе очекују од Србије и на шта је Србија у том смислу спремна.

„Ако је она спремна да чврсто брани своје уставне позиције о целокупности државне територије, онда неће доћи до таквих крупних промена. А да ли ће запад због тога да ускрати подршку Србије за улазак у ЕУ, то је ствар запада да процени да ли му је то у интересу или не“, сматра Јовановић.

Он је рекао да, уколико би Србија због било којих разлога правила уступак према питању Косова и Метохије, у смислу директног или индиректног прихватања новог стања ствари, то не би користило укупној позицији Србије, а довело би до незадовољства других саставних дјелова осталих држава, не само на Балкану, него и у Европи и шире.

„Створио би се преседан на који би сви други могли да се позивају да се од једне међународно признате чланице УН може откинути један део територије под неким лажним изговорима и да то остане без последица. Једноставно, није могуће да то остане без последица“, закључио је Јовановић.

РТРС

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.