ИВАНИШЕВИЋ: Покренути питање геноцида над Србима

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић сматра да треба покренути питање геноцида Хрватске над Србима.

„Срби, њихова држава и Црква морају то да учине у име мученика Јасеновца и својих страдалих предака“, истиче Иванишевић за Срну, наводећи да је за четири године постојања НДХ убијено 53 одсто српске популације, а у БиХ /која је била дио НДХ/ – 45 одсто.

Иванишевић оцјењује да су Хрвати своју државу „обилато користили за геноцидне походе и уништење свега што је српско и православно, од културних и црквених добара до грађана“.

„То се коначно потврдило и 1991-1995. године кад је та модерна профашистичка творевина поновила злочине из претходног рата и доба своје претходне државности. Коначно су се августа 1995. године прогоном Срба у акцији `Олуја` ослободили огромне масе не само Срба, већ и антифашиста“, сматра Иванишевић.

Он оцјењује да се по обиму и суровости злочина „мала Хрватска изједначује са геноцидом Турске над, такође, православним јерменским народом у Првом светском рату“ и наводи да је много деценија прошло док се Европа није упознала о размјерама злочина и осудила турски геноцид над Јерменима.

Иванишевић оцјењује да је Хрватска данас поново држава малог броја антифашиста и великог броја духовних, вјерских и идејних потомака оних који су том државом владали у вријеме великог геноцида над српским народом 1941-1945. године.

Он напомиње да губици српске нације током Другог свјетског рата у НДХ нису у прошлости били чест предмет интересовања јавности и, вјероватно, због тога никада нису довољно јасно и прецизно исказани.

Према његовим ријечима, скоро све што је до сада написано о хрватским злочинима, а написано је више стотина књига, углавном је концентрисано на јасеновачки концентрациони логор и злочине почињене у том стравичном људском мучилишту.

Међутим, каже Иванишевић, у тадашњој хрватској држави истребљење Срба се одвијало и изван тог логора, па је већ у љето 1941. године добило застрашујуће размјере – Срби су убијани, без обзира на узраст и пол, сваког дана и на сваком мјесту, у својим кућама и на послу, у православним храмовима и школама, на улицама, у логорима…

Он је илустровао обим тих злочина демографским показатељима и анализама најстаријег истраживача усташких злочина Животија Ђорђевића.

Према тим подацима, у веома кратком историјском раздобљу 1941-1945. године, за четири године постојања НДХ, у геноцидном походу против свега што је српско, забиљежен је стравичан губитак од огромних 1.207.000 лица српске националности, без Срема.

„У тој огромној маси су српски покојници из Јасеновца и свих логора и јама, из разорених и попаљених српских села и свих простора некадашње НДХ“, наводи Иванишевић.

Он напомиње да у самој Хрватској, такође у истом временском раздобљу, демографски губици српске нације износе 486.000 од укупно 913.000 Срба, који су се ту налазили 1941. године, што је више од половине или 53 процента српске популације која је живјела у Хрватској почетком Другог свјетског рата, 1941. године.

У БиХ, подсјећа Иванишевић, српски губици су у апсолутном износу знатно већи него у Хрватској и износе 721.000 од укупно 1.614.000 лица српске националности, који су 1941. године живјели у том дијелу НДХ, што за европске услове и Други свјетски рат износи огромних 45 процената.

„Ни једна нација или држава у Европи, у оба светска рата 20. века, изузев Јевреја у Другом, али не и у Првом светском рату, није имала толико високе људске губитке“, напомиње Иванишевић за Срну.

Он је подсјетио да су највеће проценте жртава у Другом свјетском рату регистровали Пољска – 20,4 одсто, СССР између 8,8 одсто и 12,9 одсто, Њемачка – 6,1 одсто, те Аустрија – 5 одсто.

Срна

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.