И СРБИ СУ СТРАДАЛИ: БиХ – у рату убијено 29.070 Срба, од чега 2.385 жена и 447 дјеце

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица током рада на Пројекту пописа и евидентирања српских жртава рата у БиХ у периоду 1991-1995. година документовао је смрт или нестанак 29.070 лица од чега 2.385 жена и 447 дјеце, саопштио је данас директор овог центра Милорад Којић.

Представљајући резултате овог пројекта, Којић је на конференцији за новинаре у Бањалуци рекао да су у базу података Центра унесени и подаци за 659 лица српске националности која су страдала или умрла од посљедица рањавања или посљедица репресије и рата.

Којић је рекао да се за 629 лица раде додатне провјере и комплетира документација, јер Центар посједује одређена сазнања и индиције да су и она страдала у протеклом рату, али тренутно нема довољно података које прописује Правилник о вођењу евиденције о жртвама рата да би се могли сврстати у категорију жртве рата.

Он је рекао да ово нису коначни, већ утврђени подаци до којих је до сада дошао Центар, истичући да је ово по први пут да је једна званична институција власти у БиХ пописала жртве.

Којић појашњава да база података Центра обухвата пет цјелина – документи, жртве, извршиоци, дјела и свједоци.

Посматрано по годинама, каже Којић, највећи број лица српске националности страдао је током 1992. године – 12.981.

Он је навео да је 1991. године страдало 664 лица српске националности, 1993. године – 4.496, 1994. године – 3.749, а 1995. године – 5.975 лица.

Ако се упореде подаци Центра са подацима Истраживачко-документационог центра из Сарајева, који је пописао 24.953 страдалих Срба, каже Којић, видљиво је да је сарајевски Центар умањио број српских жртава за 17,5 одсто, а Хашки трибунал за више од 21 одсто.

Он је најавио да ће Републички центар идуће године широм Републике Српске промовисати публикацију о броју страдалих лица српске националности у периоду 1991-1995. године.

Републичка база података са 29 070 убијених Срба, од којих је чак 45 одсто живот изгубило 1992. године, садржи пет цјелина: документи, жртве, извршиоци, дјела и свједоци.

За премјештање ДНК лабораторије потребна сагласност Савјета министара

Којић сматра да Међународна комисија за нестала лица не може самоиницијативно, без сагласности Савјета министара, премјестити лабораторију за ДНК анализу и биолошке узорке из БиХ у Хаг.

– Информисан сам да је у Савјету министара именована радна група која треба да размотри ово питање. То подразумијева консултацију неколико прописа, те Закона о заштити личних података, јер су породице жртава дале крвне узорке – рекао је Којић.

Он каже да то још није готова ствар, те да очекује да се у наредном периоду разговара о том питању и да се оно ријеши на најбољи могући начин.

– Мислим да биолошке узорке треба оставити домаћим институцијама. Република Српска у Заводу за судску медицину има у потпуности оспособљену лабораторију да може вршити комплетна мечирања и идентификације – истакао је Којић.

Он је подсјетио да је ИЦМП покушао једнострано да донесе одлуку да ДНК лабораторија и биолошки узорци буду пребачени у Хаг, истичући да су биолошки узорци – крвни узорци сродника и коштани узорци.

Којић је подсјетио да, када је Република Српска тражила да се идентификације раде при Заводу за судску медицину Републике Српске, у ИЦМП-у је речено да су крвни узорци власништво породица и да их је свака породица дала само на кориштење.

– Све остале радње које би подразумијевале пребацивање или измјештање тих крвних узорака у неку другу земљу не би могле да се обаве без сагласности породица страдалих – истакао је Којић.

Он је рекао да је очито да ИЦМП, као међународни фактор, сматра да се овдје може понашати како жели.

Центар ће радити без обзира на пријетње

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица редовно обавља послове, без обзира на недавне пријетње смрћу, изјавио је Којић.

– Пријетње смо пријавили МУП-у Републике Српске којем у потпуности вјерујем – рекао је Којић.