ХРВАТСКА: У Винковцима остало свега 500 православних вјерника

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

Протојереј-ставрофор Предраг Азап, парох винковачки, наводи да је у парохији остало око 500 православних вјерника, те да је она десеткована ратне 1991. године, када је много људи отишло из овог града.

– Црква Силаска Светог Духа и сва друга црквена имовина била је потпуно уништена. Сада имамо јако старо становништво – свега тридесетак породица је млађе популације. Некада је било годишње 50 до 60 крштења у Винковцима, а сада три-четири – појашњава Азап у интервјуу Срни.

Уз напомену да, осим Срба, богослужења посјећују и вјерници Руске православне цркве, који су на овим просторима нашли могућности за живот, Азап наводи да је духовни живот винковачких православних Срба скроман и достојанствен.

– Положај Срба је, уједно, и тежак и исцрпљујући јер су стални напади појединаца и националистичких фракција на СПЦ. Неки Срби, ради лагодног живота и прихватања у заједници, одричу се вјере и нације, покушавајући на тај начин стећи повјерење и симпатије већинског народа – упозорава Азап.

Он је парох у Винковцима већ 12 година, а велики дио времена посветио је градитељској дјелатности да би „све порушено подигао из пепела и обезбедио услове за духовни живот Срба“.

– Осим Божића и Васкрса, добру посјету вјерника имамо за црквену славу – Духове, свету Тројицу, када се одржава Сабор код цркве, као и у септембру у вријеме „Винковачких јесени“ – напомиње Азап и прецизира:

– Парохија организује свечаност посвећену духовној музици и „Дане Јосифа Руњанина“, који је крштен у српској цркви у Винковцима 1821. године, а познат је по томе што је написао музику за хрватску химну „Лијепа наша домовино“.

Као најважније активности у наредном периоду, парох винковачки наводи обнову „Заветних крстова“ у центру града. Ради се о крстовима који су се налазили у самом центру Винковаца, а који говоре о постојању Срба у овом граду.

– Док у близини не постоји нити један католички крст, православна су била два до рата деведесетих, док није извршен културоцид над укупном имовином СПЦ – истиче Азап.

Азап најављује правну борбу за враћање одузете имовине, јер је шест зграда одузето Цркви у вријеме комунистичке владавине. Једна од њих је и она у којој се сада налази Музичка школа, те зграда Српског пјевачког друштва „Вила“.

Винковачкој парохији, осим града Винковаца, припада и неколико насеља Жупањске посавине, а то су мјеста Гуња, Дреновци и Рачиновци, која су страдала у посљедњим поплавама.

У Рајеву селу налази се и Црква Светог великомученика Прокопија, али Азап наводи да се држава „понаша маћехински према овом храму, јер су све објекте и породичне куће обновили, а само за православну цркву нема новца“.

– Писали смо на многе адресе, ресорним министарствима и хрватском предсједнику, али до сада нема конкретних активности да се обнове цркве – напомиње он.

Парох винковачки напомиње да српска дјеца, према свим позитивним законима, имају право на школовање на српском језику и ћириличном писму и да ту могућност и користе, као и да православни редовно похађају вјеронауку у школама.

Парох се највише ангажовао у обнови и изградњи нове цркве у Винковцима, која је урађена у истом облику и на истим темељима на којима је до рата постојала и стара црква из 1793. године, која је минирана и сравњена са земљом.

Осим неких донација православних вјерника и Срба, највећи новчани износ у обнови уложило је Министарство обнове и развоја, а Азап наводи да је успио да „преко неких политичара у Загребу излобира да се овај храм поново подигне“.

Азап указује да су три црквена звона и ковани крст изнад олтара били једино сакрално благо које је сачувано од старе легендарне цркве.

– За звона смо сазнали да су скинута прије минирања цркве 1991. године и да су похрањена у оближњем шумском газдинству поред Винковаца – истиче он и појашњава:

„- обротом камермана винковачке телевизије добијена је информација и убрзо су звона враћена у парохију. Она, слава Богу, и данас звоне и позивају људе на литургију.

Када је у питању положај СПЦ и српског народа постоје различити аршини – ако се гледа из материјалне перспективе закона о вјерским заједницма, положај СПЦ-а је више него добар јер из буџета Хрватске неколико милиона куна Црква добија за свој рад и обнављање сакралних објеката.

– С друге стране, положај је тежак и исцрпљујући, јер су стални напади појединаца и националистичких фракција на СПЦ, на њену имовину, то се дешава путем јавних вербалних дискусија преко медија или исписивањем графита мржње усташке симболике на православним храмовима – појашњава Азап.

Он указује да у Градској управи и јавном сервису у Винковцма нема нити један запослени Србин нити у овом граду Срби имају неки већи бизнис или добар посао. Сви су на тешким физичким пословима или „бауштели“.

– Евидентна чињеница да се неки Срби, ради лагодног живота и прихватања у заједници, одричу вјере и нације, покушавајући на тај начин стећи повјерење и симпатије већинског народа. То је посебно изражено у мјешовитим браковима и срединама гдје су Срби у великој мањини – упозорава он.

Мало је боље, каже он, у неколико општина на истоку Хрватске, у Вуковарско-сремској области, гдје је остало око 35 хиљада Срба, који имају своја имања, обрађују земљу коју су наслиједили од својих предака, па ту има великих пољопривредних газдинстава у власништву Срба.

– Наши сусједи, ако нас искрено желе прихватити послије свих ових сукобљавања, треба да нас прихвате као православне Србе и никакве другачије, јер нека политичка клијентела у Хрватској намеће да ми будемо нешто што нисмо нити би жељели то бити – поручује прота винковачки.

Прота наводи да све, „превасходно, везује љубав према Христу Господу, чије име носимо… Још је Свети апостол Павле писао Коринћанима да су удови тијела Христовог многи. Многи су дарови и различите службе, али је Христос један и Црква једна. То је врло важно да схватимо данас“, наводи Азап.

Парох винковачки представио је на овогодишњем Међународном сајму књига у Београду издавачку дјелатност винковачке парохије на штанду Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону.

Сам Азап је написао и приредио вјерницима до сада пет књига са јеванђељским мислима и поукама. Азап је и члан Удружења новинара Србије јер поред свештеничке службе воли и журналистику.

Азап наводи да је „Васкрс највећи празник зато што је сам чин васкрсења Христовог највеће чудо, чудо над чудима, највећи догађај у људској историји“.

– На крају ми остаје да поручим свима вјерницима моје парохије, а и свим драгим пријатељима – ништа друго и ништа љепше осим – „Христос васкрсе – Ваистину васкрсе“ – поручује прота винковачки.

РТРС

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.