ХРВАТСКА: Од деведесетих десетине хиљада Срба промијенило име и презиме

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

За само двије године, 1992. и 1993. у само једном хрватском граду, Осијеку 1.236 особа промијенило је име и презиме и, мада нема званичних појашњења, основано се претпостаља да се радило о Србима.

И двадесет година касније, 2012. и 2013. године промјену имена у Осијеку затражило је 416 особа.

Како наводе хрватски портали, деведесетих година није било угодно бити Србин у Хрватској и долазило је до масовних промјена личних података и покрштавања.

„Телеграм“ наводи свједочење дугогодишњег културног радника из града на истоку Хрватске који је морао да промијени име деветогодишњем сину, јер је био изложен неиздрживом притиску вршњака, као и увредама.

„Тјешили смо га, али кад је након неколико дана на улазним вратима зграде освануо компјутерски одштампан лист папира на којем је стајало име мога сина и писало да је Србин, супруга и ја одлучили смо да му промијенимо име.

Тако је наш син добио ново име – једног од хрватских кнезова. Али кад смо након неколико година тражили извод из матичне књиге рођених, уз његово ново име, стајала је и опаска о ранијем, старом имену“, наводи овај извор.

Мушка особа из једног славоноског града по мајци хрватске, а по оцу српске националности, мали приватни предузетник, одмах се јулу 1991. године укључила као добровољац у Збор народне гарде и у униформи хрватског војника провела цијели рат.

Његова мати кришом га је крстила у католичкој цркви и тада је добио име које данас носи. Али, све то му није помогло, па је његова радња, као и многе друге српске, дигнута у ваздух.

Док су, деведесетих, на истоку Хрватске тамошњи Срби своја имена и презимена мијењали у хрватска, у Далмацији, гдје су Душани углавном постајали Дује, неки Срби били су склонији да њихова нова презимена звуче италијански.

Један познати доктор из града на Јадрану, који се раније презивао Стојнић, узео је италијанско презиме, али је водио рачуна да подсјећа на старо, српско, које је промијенио.

Збирних података колико је хрватских грађана првих поратних година замијенило име и презиме нема, али су процјене да се радило о десетинама хиљада, наводи портал.

„Неподесна“ имена и презимена нису се мијењала само у ратом захваћеним подручјима, него и у Вараждину гдје рата, изузев десетак дана борби за заузимање тамошње касарне, није ни било. Ипак, само 1992. године у том граду поднесено је 120 захтјева за промјену имена.

Звати се Јован, Чедо, Душан, Небојша, Бранислав или Војислав, а посебно Слободан, или се презивати Јовановић, Опачић, Савић, а наричито Милошевић, тих година није било нимало угодно.

Почетком деведесетих спровођене су темељне чистке у полицији, судству, царини, државним медијима, образовном систему, у одређеној мјери и у здравству и другим јавним службама.

Почело је и уклањање и минирање споменика и партизанима из Другог свјетског рата, који ни до данас нису рестаурирани. „Мини културна-револуција“, која је тих година харала Хрватском, довела је до избацивања ћириличних књига, а понегдје и до њиховог уништавања, углавном у библиотекама дуж јадранске обале.

У параниочној жељи за промјенама мијењана су чак и имена јела! Тако култни, надалеко познати вуковарски ресторан „Три вршке“, данас носи назив „Вршке“, како оно „три“ не би асоцирало на три подигнута прста.

Нису само Срби мијењали имена и презимена: чинили су то и Бошњаци, посебно о у вријеме хрватско-бошњачких сукоба у БиХ и у првим годинама иза тога.

Срна

Тагови: , ,

2 коментара

  1. Marko каже:

    Treba da se skart odvoji. Takvi „srbi“ ti sutra zabodu nož u leđa. Ja ne bih promenio ni ime ni prezime već bi izašao iz te bolesne države.

  2. ДРАГАН каже:

    Одлично, то одговара Србији, јер они су „пета колона“ у Хрватској. Србија мора преко црквених књига да обједини све Србе од 1939 као и те 2000 именом и презименом као и пореклома својих родитеља, дедова и прадедова па тихо, скривено да контактира са тим Србима, данашње наводне Хрвате и да у одличној организацији пртедузме кораке за дефинитиван обрачун са фашистичком Хрватском и фашистима Хрватима, њих данас има толико мало да је то смешно и јадно да нам не треба никаква посебна организација да им се Рачун испоставио за сва ова минула времена. позз. ДРАГАН

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.