ХРОНИКА СТРАДАЊА: СПЦ прикупља податке о српским жртвама у 20. веку

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

Свети архијерејски Синод Српске православне цркве требало би у наредном периоду да прикупи податке о Србима страдалим у Другом светском рату и током ратова деведесетих година прошлог века.

Прикупљање података иницирало је Друштво за подизање меморијалног центра српским жртвама геноцида у двадесетом веку, које се обратило СПЦ с молбом да им помогну у састављању спискова страдалих. Писмо упућено СПЦ потписали су председник Управног одбора Друштва, академик Василије Крестић и председник Скупштине Друштва, Александар Матановић. Како је јуче саопштено из ове организације, на њихову молбу Синод је одговорио позитивно и одлучио да им пружи подршку у састављању спискова страдалих.

Друштво је предложило Синоду српске цркве да преко свештенства организују прикупљање ових података у њиховим парохијама. Како нам је објашњено у овој организацији, идеја је и да се за овај посао користе књиге цркава, тамо где су оне враћене након привременог преузимања од државе после Другог светског рата, али и да свештеници на терену прикупљају податке од својих парохијана. Друштву за подизање српског меморијала достављена је синодска одлука, донета 31.маја, у којој се епархијски архијереји умољавају да преко подручног свештенства прикупе податке о пострадалим Србима са парохија које су им поверене. Ти подаци биће достављени Синоду, који ће их онда ставити на располагање Друштву, наводи се у одлуци.

До данас не знамо колико је жртава убележено у званичним списковима, које су састављале различите државне комисије, а колико их је остало ван њих, због чега је потребна и помоћ Цркве

Миливоје Иванишевић, члан Друштва за подизање српског меморијала, каже да се ни деценијама после завршетка оружаних сукоба не зна број страдалих Срба, да се подаци веома разликују, због чега је неопходно урадити што прецизнији попис.

– Од кад је стврен сајт, свакодневно нам се јављају људи и шаљу податке о својим страдалима за које претпостављају да их нема у званичним евиденцијама. Углавном се ради о периоду Другог светског рата и он ће нам, за сад, и бити у фокусу. Ни дан-данас не знамо колико је жртава убележено у званичним списковима, које су састављале различите државне комисије, а колико их је остало ван њих, због чега смо се и обратили цркви за помоћ у прикупљању ових података – каже Иванишевић.

Он додаје да, осим пописа жртвава, Друштво ради и на изради библиографије радова о српским страдањима у двадесетом веку и да је при крају израда оне објављене на српском језику. У плану им је да саставе библиографије радова и на страним језицима.

СПЦ је, такође, предложила успостављање сарадње Друштва и Одбора за Јасеновац при Светом архијерејском Синоду. Иванишевић додаје да ће се радо одазвати овом позиву и помоћи да се изучи обим српског страдања у Јасеновцу, додајући да то сматрају веома важним будући да се историја на територији НДХ све више искривљује и постоје ревизије.

Како за Политику објашњава владика славонски Јован (Ћулибрк), дугогодишњи председник Одбора за Јасеновац, Српска православна црква већ је била ангажована на сличном послу. Наиме, 1983/84. године прикупљала је податке о српским жртвама током Другог светског рата. Подаци тад прикупљени тек треба да буду стручно обрађени. Између осталог, потребно их је упоредити и са другим изворима.

– Одбор за Јасеновац извршиће увид у попис и сачинити базу података на основу њих – каже владика Јован.

Ј.Чалија
Политика

vostok.rs

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.