ХАН: На Балкану довољна само једна варница за пламен

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: РТРС

Европски комесар за проширење Јоханес Хан указује да му је најтежи задатак западни Балкан, где је довољна само једна варница.

Он је, у интервјуу њемачком дневнику „Цајт“, казао да за западни Балкан, али и све друге јужне и источне сусједе ЕУ важи – или ће Унија извести стабилност или ће увести нестабилност.

„То посебно важи за западни Балкан. Поредим га са тигањом пуног уља. Довољна је варница и све је у пламену. Дугорочно помирење у региону може се постићи само кроз европску перспективу“, увјерен је Хан.

Он је указао да је у интересу ЕУ да на Балкану постоји стабилност, али и додаје да је тај регион економски занимљив.

„Тамо постоји економски раст који је дупло већи од европског просјека. Око 20 милиона људи живи на западном Балкану. То је тржиште које се може развити. Он садржи бројне шансе, али су предуслов стабилност, мир и владавина права“, подвукао је Хан.

На констатацију да је недавно било тензија између Београда и Приштине, и на питање да ли регион више иде уназад него што напредује, Хан је одговорио да је тај догађај само доказ његове тезе да свака земља напредује, али да тај напредак још није на стабилним основама.

„Једна погрешна ријеч може водити до избијања конфликта“, упозорава Хан.

Упитан да ли је политичка елита Србије јасно оријентисана према Европи Хан каже:

„Вјерујем да разумне снаге у земљи, а у њих убрајам премијера Александра Вучића, одлично знају да европска перспектива нема алтернативу, ако желе мир и благостање. Наравно да у Србији постоје још увијек политичари који његују националистичку реторику. То је контрапродуктивно, зато што то води у оптерећену прошлост умјесто у позитивну будућност.“

На питање да ли су националисти постали гласнији на Балкану зато што је слабија ЕУ Хан је одговорио да сматра Русија није остала да сједи скрштених руку, а да, поред тога, у ЕУ постоји и изазов да се подижу зидови.

„Ми желимо мирољубиву сарадњу са Русијом, али Москва би морала имати интерес за стабилно сусједство. Русија мора за сопствене грађане створити економски просперитет, а што су тјешњи односи то је боље по све, а то важи и за Русију“, поручује Хан.

Одбацио је да Москва на западном Балкану води такозвани „хибридни рат“, али указује да постоје дезинформације и циљано вршење утицаја како би се подстакло одређено расположење.

Међутим, увјерен је да то неће имати трајни утицај.

У вези Републике Српске и предсједника Милорада Додика Хан је казао да не вјерује да присилне мјере могу водити ка успјеху.

„Можемо радити с подстицајима. И Додик је заинтересован да учврсти своју позицију. То је могуће само са ЕУ. Република Српска има економску перспективу само ако сарађује са ЕУ, а у то спада и поштовање судских пресуда у цјелој БиХ“, подвукао је Хан.

Упитан да ли је сигуран да ће све државе западног Балкана једног дана бит чланице ЕУ он је одговорио да то мора бити циљ, али да нема смисла говорити о временским перспективама.

„Важно је да се све политичке снаге у тим земљама сконцентришу на спровођење реформи. У то морају бити укључени грађани. ЕУ није неко ко намеће, али имамо јасну поруку. Ако данас инвестирате онда добијате сутра нешто натраг. Грађани морају осјетити да им се живот побољшава“, казао је он.

РТРС, Независне новине, Танјуг

Тагови: , ,

1 коментар

  1. Dragan Cvijan каже:

    Koga jos nadskali niste na Srbe I Srbiju od skomucih vam ispod skuta NATO-uruzenog rusilackog zlocina?

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.