ХАГ ОВА ПРИЧА НЕ ЗАНИМА: Годишњица масакра над Србима на Миљевачком платоу

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

На данашњи дан навршавају се 24 године од хрватског масакра 40 српских територијалаца на Миљевачком платоу, злочина који су починиоци снимали камером и снимак изнајмљивали у видео-клубовима широм Европе, а за који до данас нико није кажњен.

Тим поводом у Цркви светог Марка на Ташмајдану данас ће бити служен парастос убијеним Србима.

Напад хрватске војске на Миљевачки плато код Дрниша 21. јуна 1992. године био је први већи напад на Републику Српску Крајину након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на том подручју, саопштено је из Документационо информационог центра „Веритас“.

Хрватска страна тим је нападом преузела контролу над седам села и простором од 108 квадратних километара и никада се више није повукла упркос томе што је Савјет безбједности девет дана касније донио резолуцију којом је затражио повлачење на почетне положаје.

Тужан епилог тог мучког напада је 40 убијених српских територијалаца, од којих су већина масакрирани након предаје.

Умјесто да тијела погинулих врате породицама, хрватске власти су под пријетњом смрћу натјерале српске заробљенике да тијела баце у крашку јаму у близини засеока Бачић.

Од 17. јула до 1. септембра те године хрватска страна је српској преко УНПРОФОРА предала 21 тијело које је било или несахрањено или сахрањено ван јаме, као и кости извађене из јаме уз помоћ спелеолога спаковане у 20 врећа.

Међу костима из врећа потпуно је недостајало осам лобања, тек неколико очуванијих имале су „импресивне фрактуре крова лобање“, док су остале биле дијелом здробљене, а дијелом су имале само фрагменте костију.

И међу осталим костима било је много оних са фрактурама.

Српска страна је од дијелова костију и дијелова тијела саставила 40 лешева, од којих је 28 идентификовано и сахрањено у породичне гробнице, док је 12 неидентификованих, јер идентификација тадашњим метода није била могућа, покопано је у заједничку гробницу на новом гробљу у Книну, гдје се и данас налазе.

Ни међународна заједница ни хрватска држава нису послије пада Републике Српске Крајине показали никакав интерес да се ти посмртни остаци ексхумирају и покушају идентификовати савременом ДНК-а методом, наводи се у саопштењу.

Седамнаест преживјелих заробљеника су, након тортура у злогласним затворима „Кулине“ у Шибенику, „Лора“ у Сплиту и „Керестинац“ у Загребу, размијењени у Неметину 14. августа 1992. године.

Без обзира на постојање обиља валидних доказа, који су достављени свим релевантним домаћим и међународним организацијама и институцијама, које се баве заштитом људских права, за злочин на Миљевачком платоу нико није процесуиран пред Хашким трибуналом.

Када је ријеч о хрватском правосуђу, оно је до сада прогласило кривим само комадира десетине војних полицајаца ВП Шибеник Анту Бабца /51/ и припадника те десетине Мишу Јаковљевића /45/, и то за убиство из ватреног оружја ратног заробљеника Мирослава Суботића из Ервеника, рођеног 1935. године, које се десило два дана након напада и масакра.

Бабац је осуђен на три године и осам мјесеци, а Јаковљевић на три године затвора, али још нису отпочели издржавање казне јер се предмет од 2014. године налази пред Врховним судом Хрватске, а злочинцима је омогућено да одлуку чекају на слободи.

РТРС

Тагови: , ,

1 коментар

  1. Б каже:

    зашто не објавите снимак или затворену пројекцију па позовете господу из хашког „суда“,амбасадоре ЕУ,САД,господу из ФХП,ЈУКОМ-а,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.