ГЛОБУС: Исламисти су на границама Хрватске, у БиХ их има и до десет хиљада

ИСКРА на Фејсбуку

Пресуда исламским ратницима из БиХ (фото:avaz.ba)

Нервозна реакција Бакира Изетбеговића и његове странке СДА на најаву почетка изградње Пељешког моста није случајна. Резултат је све заоштреније политичке и безбједносне ситуације у БиХ и жеље бошњачких политичара да фокус пажње међународне јавности пребаце на међудржавну полемику с Хрватском, пише хрватски лист Глобус.

У тескту се наводи да се у Сарајеву почело доводити у питање почетак градње Пељешког моста, прије него што се ријеши за Загреб непостојећи гранични спор. Опасност од исламског радикализма који је у БиХ у порасту, како кажу и хрватски и међународни аналитичари, због овог би требао остати у другом плану.

С друге стране, хрватски политички врх пажљиво прати безбједносну ситуацију у БиХ. Многи хрватски политичари су и у контакту са својим колегама у свијету који и сами упозоравају на проблем исламистичког екстремизма. Нису нереалне процјене да је Изетбеговић намјерно желио скренути фокус са забрињавајуће ситуације у БиХ због све агресивнијих појава исламског радикализма, пише Глобус.

Лист подсјећа, да је бошњачки члан Предсједништва БиХ прије неколико мјесеци жестоко реаговао када је предсједница Хрватске на то упозоравала. Евидентан тренд исламизације БиХ забринули су не само хрватску предсједницу Колинду Грабар Китаровић и лидере држава из окружења, него и самог предсједника Доналда Трампа и садашњу америчку администрацију, па је све више иницијатива које би требале смирити стање и омогућити да се БиХ одупре радикализацији.

Глобус располаже информацијама да су Американци ових дана тражили да се у БиХ престане с непријатељском реториком према Хрватској, па је то резултирало и нешто умјеренијим изјавама Бакира Изетбеговића о Пељешком мосту.

Истовремено, хрватске безбједносне службе располажу детаљним информацијама о све већем броју радикализованих становника БиХ. Процјењују се да је између 5.000 и 10.000 људи блиских селефијама за које се може рећи да су радикали задојени исламским фундаментализмом. Анализе хрватских служби показују да постоји и све већи број радикализованих група на граници с Хрватском, око Велике Кладуше и Бихаћа.

Дио њих није агресиван, али међу њима има и оних који заговарају живот по шеријатском закону и врбују све већи број сљедбеника. Исламска држава идеал је којем треба тежити. Постоје подаци о томе да се у забаченим мјестима оснивају школе које раде по шеријатском закону, у које дјевојчице не могу ићи, а ученици не смију гледати ТВ или слушати музику и морају се придржавати строгих вјерских правила. Хрватске службе посебну пажњу поклањају праћењу активности појединаца који живе уз хрватску границу, а процјена је да су највећи проблем они који се саморадикализују путем интернета.

До информација долазе или путем друштвених мрежа или на посебним сајтовима, а развили су и софистицирани приступ садржају на интернету који врло тешко прате и сами припадници безбједносних служби. Проблем су, како се наводи у тексту, и повратници из Ирака и Сирије, које БиХ власти најчешће шаљу у затвор на шест мјесеци или годину дана или их одмах пусте кући. Они који заврше у затвору додатно се радикализују, па након изласка представљају још већу опасност.

РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.