ГАЛИЈАШЕВИЋ: Исламска држава позива да се „спавачи“ у БиХ пробуде

ИСКРА на Фејсбуку

Обавјештајни проблеми у БиХ – од извора до „Ушћа“ (Фото: fsksrb.ru)

То што је „Исламска држава“, а како преносе поједини медији у Републици Српској и БиХ, позвала своје присталице међу Албанцима да организују нападе током предстојећих новогодишњих и божићних празника, црвено је свијетло за узбуну.

Посебно, како наводи Џевад Галијашевић експерт за борбу против тероризма, забрињава позив “успаваним ћелијама“ да почну активности у БиХ и другим балканским земљама, истиче Џевад Галијашевић.

Он каже да Исламска држава, тачније њени огранци из Албаније, позивају на терористичке акције, убијање цивила бомбашким нападима, гажењем камионима, позивају на хаос и насиље, о чему свједочи и то да су 2018. годину прогласили “крвавом годином“. Подсјећа да су такви ставови посљедица вишеструких пораза ИСИЛ – а у Ираку и Сирији.

– У БиХ је преко шест хиљада лица повезаних са тероризмом. Они пролазе кроз безбједносне агенције, познати су. Међутим, тај списак, мислим на оне непознате, је много већи. Ако ту урачунамо њихове сараднике, онда говоримо о око 12.000 људи. Али, уколико се додатно прошири круг, мислећи ту и на њихове симпатизере, а таквих је око пет одсто, од укупног муслиманског становништва, онда се ту ради о око 100.000 људи – навео је Галијашевић.

Додаје да Исламска држава у овом случају највише рачуна на појединачне самоубилачке акције, те жели да их покрене што прије.

– Те пријетње од Исламске државе треба да нас наведу да захтјевамо од власти у Сарајеву, Бакира Изетбеговића и безбједносних агенција да реагују. Треба да се покрену операције обрачуна са њима, спријече обуке терориста, екстремно дјеловање у медијима, финансирање. Неопходно је хапшење вођа – упозорава Галијашевић.

Стручњаци за борбу против тероризма кажу да су, по безбједност, нарочито опасни они који се врате са ратишта из Сирије и Ирака, јер је сигурно да се враћају са специјалним задацима, а таквих је у БиХ, према незваничним подацима око 50.

Муџахедини су, како нагашава Галијашевић, након рата остали највећа пријетња у БиХ.

– Они се нису демобилисали, већ су наставили са мисионарском улогом, тачније ширењем радикалног ислама. У терористичким нападима у БиХ и свијету, доста је оних који су повезани са Ел Муџахидом – тврди Галијашевић.

Међу њима је на примјер Харис Чаушевић, који је извео напад на полицијску управу Бугојно, 2010. године, када је у експлозији погинуо полицајац Тарик Љубушкић, а тешко рањена полицајка Едина Хиндић. Суад Ђидић – терористички напад који се догодио у пословно-продајном центру ФИС у Витезу, 2008. године, када је од постављене експлозивне направе смртно страдао радник обезбјеђења ФИС-а Звонко Барбић, а Јосип Шарић тешко рањен. Амир Ибрахими, саучесник у нападу, признао да је непознату особу упутио Суаду Ђидићу да за њега направи експлозивну направу.

Први терористички напад у послијератној БиХ 1997. године је експлозија аутомобила бомбе у Сплитској улици у Мостару. Једна особа погинула, више повријеђено, оштећено више од 150 станова и 120 аутомобила. Правосуђе је установило да је све осмислио и извео Ахмед Зухаир Хандала. Његови саучесници били су Али Ахмед Али Хамад и Небил Али Хил. У нападу је учествовао и Абдулахим Мактоуф, држављанин БиХ- ирачког поријекла и бивши војник Одреда Ел Муџахедин.

Стравичан покољ догодио се у селу Костајници код Коњица, 2002. године, када је Муамер Топаловић на Бадње вече упао у кућу породице Анђелић и убио оца, мајку и кћерку, а сина тешко ранио. Топаловић је током судског процеса признао да је убиство починио из вјерског фанатизма, за што је осуђен на 35 година затвора.

Сарајевски терористи. Новембар 2005. године. Циљ никад није откривен. Бомба у играчки. За тероризам су криви и 2007. године осуђени Мирсад Бекташевић, Абдулкадир Цесур и Бајро Икановић. Бекташевић, кодног имена Максимус, шведски је држављанин, Абдулкадир Цесур – Турчин из Данске. У БиХ су допутовали 2005. године с намјером да овдје или некој другој европској земљи изврше терористички чин.

Након завршетка,пете сједнице Скупштине Зеничко – добојског кантона, 11. априла, жепачки посланик Иво Тадић са послаником Пером Мамићем сјео у ауто и одмах након што је дао контакт активирала се експлозивна направа. Суд БиХ, због терористичког напада, осудио је Зијада Дервишевића на осам, Амела Сефера на седам и Сашу Бонића на шест година затвора.

Припадник вехабијског покрета Мевлуд Јашаревић из Новог Пазара, 2011. године наоружан калашњиковим, напао је Амбасаду САД у Сарајеву. Пуцајући свуда око себе, Јашаревић је ранио једног полицајца.

У нападу на полицијску станицу у Зворнику, 27. априла 2015. године који је извршио Нердин Ибрић, из села Сапна код Зворника, убијен је један полицајац, док су двојица рањена. У размјени ватре убијен је и нападач.

У улици Сафета Зајке у сарајевском насељу Рајловац 18. новембра, 2015. у пуцњави су убијена два војника Оружаних снага БиХ. Нападач, Енес Омерагић ушао је у кладионицу и отворио ватру из аутоматског оружја. Омерагић је извршио самоубиство, разнијевши се бомбом. Мрежа у којој је радикализован Омерагић активна је у џихаду у Сирији

Суђење Авдулаху Фатиху Хасановићу, Неџаду Мујићу, Емину Хоџићу, Фикрету Хаџићу, Јасмину Јашаревићу, Ибри Делићу, Самиру Хаџалићу, Мирелу Карајићу, Осману Абдулазизу Кекићу и Мухарему Смајићу, пред Судом БиХ у Сарајеву, због повезаности са терористичким организацијама и организовања група за одлазак на страна ратишта, те пресуда због тако тешких дјела са изузетно тешким посљедицама, окончана је тако што је Хасановић пуштен на слободу.

РТРС

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.