ДАЧИЋ: Опасни покушаји наметања рјешења у БиХ

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Спутњик/Танјуг

Фото: Спутњик/Танјуг

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић оцијенио је да покушаји да се БиХ наметну рјешења која нису плод договора сва три народа и два ентитета представљају опасност, како по стабилност БиХ, тако и региона.

Дачић је, говорећи на скупу о односима на западном Балкану и односима Србије са Републиком Српском и БиХ на којем је учествовао и министар индустрије Републике Српске Петар Ђокић, навео да су три фактора нестабилности у БиХ.

Он је као први фактор навео разлике у тежњама три конститутивна народа, други је интерес великих сила за ревизију Дејтонског мировног споразума, док трећи представља различито виђење ратова деведесетих година прошлог вијека и ревизија историје, што доприноси јачању национализма.

„Највећи изазов су различите тежње три народа у БиХ, које се односе на унутрашње уређење БиХ“, рекао је Дачић, напомињући да Срби мисле да Српска треба бити аутономна, Хрвати су за трећи ентитет, а Бошњаци за централизацију и унитаризацију.

Дачић каже да на унутрашњем плану супротстављени ставови отежавају дефинисање јединствених интереса БиХ као земље, што оставља простор за утицај са стране, чији ефекти се могу претпоставити.

„Кључни фактор стабилности БиХ и Српске су евроинтеграцијиски процеси и улазак у ЕУ, развој привредне и економске и безбедносне сарадње и развој демократије и етничке толеранције“, рекао је Дачић, који је истакао да се Србија залаже за рјешење у БиХ које ће произаћи из консенсуса и неће бити наметнуто ентитетима у БиХ.

Он каже да су посебни безбједносни ризици у региону на које треба обратити пажњу тежње за уставном реконструкцијом БиХ, односи Београда и Приштине, праћење безбједносне ситуације у Македонији и спречавање ескалације националистичких и сепаратистичких тежњи у региону, а ту је мигрантска рута.

Дачић каже да и Србија и БиХ очекују од Хрватске, која је чланица ЕУ, да их подржи на путу ка ЕУ.

Напомињући на утицај страних сила на западном Балкану, он је истакао да нестабилност региона утиче и на стабилност околних земаља. Он је нагласио да је потребно да земље западног Балкана саме изграде и одрже трајне механизме за одржање безбједности.

„Зато је добро за све народе Балкана да своје проблеме решавају сами, без утицаја споља“, истакао је Дачић.

Дачић је рекао да је Србија посвећена добросусједској сарадњи и жели да мијења односе набоље и да је на многе негативне појаве у сусједству реаговала мирољубиво и стрпљиво.

Он је упозорио да је број припадника српског народа у појединим земљама региона толико смањен, а демографска структура је таква да се поставља озбиљно питање – шта мотивише таква демократски декларисана друштва да такве појаве не спречавају и да им још налазе рационално објашење.

Као главну унутрашњу пријетњу свим земљама на западном Балкану Дачић види пораст национализма, немогућност политичких елита да се обрачуна са бројним поступцима чији су узрок и посљедица екстремизам.

Дачић сматра да ће западни Балкан још дуго бити под лупом међународне заједнице и због улоге у вези са миграторном рутом.

Он је истакао да Србија са БиХ има узлазни тренд односа и вјерује да ће се таква динамика наставити, јер је интерес даље унапређење свих облика сарадње, с обзиром на то да Београд види у БиХ једног од кључних партнера на западном Балкану.

РТРС, Срна

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.