ДА ЛИ ЈЕ ХРВАТСКО УСЛОВЉАВАЊЕ САМО УВЕРТИРА: Хрватска каже Србији оно што НАТО мисли

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Спутњик/Ројтерс

Фото: Спутњик/Ројтерс

Да ли је хрватско условљавање Србије само увертира у нове притиске земаља-чланица НАТО-а иза којих се крије жеља Алијансе да заокружи своју зону на Балкану и удари још једну пацку Русији?

Закон о надлежности за процесуирање ратних злочина и права хрватске мањине у Србији, иако се званично наводе, сасвим сигурно нису једини разлози због којих Загреб блокира Београд у даљем преговарачком процесу са ЕУ. Ако се може судити по изјавама које су стигле из Будве, са ових дана одржане шесте конференције о регионалној безбедности, можда има истине у причама да Хрватска у овој одлуци има „малу помоћ“ пријатеља из НАТО-а, којима се не свиђа идеја да Србија, једина у региону, остане ван његове зоне.

Наиме, Црна Гора жељно ишчекује дан кад ће постати део НАТО-а. Македонија је апликацију послала поодавно и, да није противљења Грчке, већ би била чланица. Босна и Херцеговина, бар кад је реч о Федерацији, радо је саслушала речи заменика генералног секретара НАТО-а Александера Вершбоа да једва чека њихову aпликацију, који је оценио да би се тиме „регион нашао у потпуном стању безбедности“.

Вершбоу, који је био гост на скупу у Будви, није пропустио прилику да каже коју реч и о Србији, напомињући да наша земља, иако не жели да аплицира, сарађује са НАТО-ом.

„Немамо ништа против односа Србије и Русије. Али — ако ствари крену тако да Русија почне да се понаша као у случају Украјине, онда проблем постоји“, нагласио је заменик генералног секретара НАТО-а.

Безбедност региона била је и тема говора председника Словеније Борута Пaхора, који је подсетио да члaнице НАТО-а у региону имaју одговорност дa више сaрaђују, дa не би дошло до безбедносних проблемa нa зaпaдном Бaлкaну. И Хрватска председница Колинда Грабар Китаревић потрошила је подоста речи на величање улоге НАТО-а у региону, али је вешто избегла да дâ прецизнији одговор — какве везе имају блокада Србије на европском путу и (не)чланство у НАТО-у?

Хрвати су, подсећања ради, на дан кад су постали чланица овог војног савеза рекли да су „мала држава која је сада искорачила из свога регионалног контекста, и ускочила право у најјачи простор светске политике“. Тумачећи данас њихове поступке везане за Србију, лако бисмо могли да закључимо да су свој „политички глас“ као део „најјачег војног савеза“ управо искористили на нама. Коју би корист Хрватска могла да има? Хрватска је иначе од свих земља бивше Југославије најзадуженија, а њен спољни дуг прешао је 54 милијарде евра. Економски аналитичари из Хрватске од прошле године упозоравају да ова земља без радикалних реформи неће моћи да избегне банкрот.

„Са садашњим начином рада за три или четири године биће присиљена да преговара са повериоцима, и биће у истој ситуацији у којој се данас налази Грчка“, закључили су они.

Ако се сабере два и два, врло је могуће да Хрвати, покушавајући да избегну „грчки сценарио“, радо користе шансу да, као продужена рука НАТО-а, „уцењују Србију“.

Наиме, није тајна да Србија и Русија разговарају о могућности према којој би Руско-српски хуманитарни центар у Нишу добио неке повластице сличне онима које НАТО већ има у Србији — попут дипломатског статуса за њихово особље. НАТО који по сваку цену жели да буде што ближи руским границама зато спроводи озбиљну капању о такозваној „руској агресији“. Алијанса такође користи сваку прилику да „удари пацку“ Русији и да јој где год може подметне ногу.

Званично, то не чини у Србији, па смо више пута чули изјаве челника НАТО-а да чланство у Алијанси није увезано са евроинтеграцијама Србије, као и да је војна неутралност избор на који Београд има пуно право. Али незванично, а то ће рећи и неки домаћи политичари попут Вука Драшковића, чланска карта НАТО-а је нешто што би убрзало европски пут Србије.

Ако се зна да Србију чека промена Устава, као и да ће признање Косова, сада је већ извесно, бити услов за пријем у ЕУ, може ли се десити да у оквиру твз. усаглашавања са стандардима Уније „у пакету“ страда и војна неутралност коју за сада овај највиши државни акт чува. Притисци те врсте јачаће и изнутра (од евроатлантистичких странака) и споља, а можда су ови из Хрватске увертира у то. С друге стране, ако би Хрватска успела да „кочећи Србију на ЕУ путу“ натера Београд да бар „захлади“ односе са Москвом, онда би лако могло да се деси да то „уновчи“ тако што би НАТО искористио свој политички утицај на државе чланице (и њихове банке) да, ако не отпишу, а оно бар смање камате (тренутно су 5 до 5,5, одсто на укупан дуг) чиме би Хрватска успела да избегне „грчки сценарио“.

rs.sputniknews.com

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.