Црногорски лингвисти: Треба ли језичка полиција да тера Црногорце да јотују?

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: CC0 / Balkan photos

Црногорски стручњаци за језик подељени су по питању треба ли тој држави закон да би заштитила службени, црногорски језик, и док неки сматрају да је закон неопходан, други пак тврде да се законом и казнама ништа не постиже.

Лингвиста Сања Орландић сматра да је Црној Гори закон о језику неопходан јер би требало „да прецизира оно што је у Уставу дефинисано као службени језик у односу на оно што је означено као језици у службеној употреби“, пренео је портал РТЦГ.

Њена колегиница, лингвиста Рајка Глушица, каже да је „потпуно погрешно уводити било какаве законе, прописе, наредбе, јер се у језику не може ништа постићи рестрикцијом, законима, и казнама“.

Председник Управног одбора Факултета за црногорски језик и књижевност Миленко Перовић верује да је закон о црногорском језику, као и у свим уређеним земљама које га имају, потребан и Црној Гори.

Упитан шта то значи и који су конкретни разлози због којих нам је закон о црногорском језику потребан, Перовић каже:

„Пре свега да би на један уређени начин регулисали материју језичке политике, као изузетно важног дела укупне државне политике. Да се на један утемељен начин развија монтенегристика као област културе и у крајњој линији да би се спречио негативни процес језичке културе, или боље рећи – некултуре“, каже Перовић.

Орландићева, међутим, наводи пример словеначког језика, у којем се наводи да се уз страни назив обавезно наведе и назив на словеначком језику, те да он не сме бити мање видљив од онога на страном.

„У Србији су такође прописане високе новчане казне за оне који не поштују коришћење српског језика и ћириличног писма“, каже Орландићева.

Таква решења неки лингвисти, наводи се, виде као алфабетски пуризам.

„Шта ће тај закон да пропише. Да ли можда језичку полицију и наредити да сви становници Црне Горе морају да јотују“, истакла је Глушица, док Орландић истиче да закон неће никога терати да користи јотовану варијанту црногорског језика, то се регулише правописом и гђе је то решено дублетно.

Црногорски језик као службени једна је од темељних идентитетских уставних одредница.

„Не треба ни у Црној Гори од овога правити политичко питање, већ просто треба заштитити црногорски језик колико се може, а језичка култура и свест о њој остају у домену образовања“, казала је Орландић.

Био језик угрожен или не, требало би да се бавимо његовим развијањем и унапређењем, јер паметна држава језик не препушта спонтаном развоју, навела је она.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.