ЦРКВА СВЕТОГ МАРКА У БЕОГРАДУ: Данас парастос за Србе убијене у акцији „Маселница“

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Википедија

Фото: Википедија

У Цркви Светог Марка у Београду данас ће бити служен парастос за Србе из Равних Котара који су убијени прије 23 године у војној акцији хрватске војске „Масленица“ и на Малом Алану.

Парастос, са почетком у 11.00 часова, организује Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“ са сједиштем у Београду. Након парастоса у Ташмајданском парку биће положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима.

Хрватске оружане снаге су 22. јануара 1993. године извршиле агресију под кодним називом „Масленица“ на јужне дијелове Републике Српске Крајине, што је била трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН.

У овој агресији на српској страни погинуло је 348 војника и цивила, међу којима 35 жена и троје дјеце до 12 година. Осам лица се још води на листи несталих. У збјеговима је умрло још 165 лица, углавном старије популације.

Из равнокотарских села протјерано је више од десет хиљада Срба, који су се раселили широм свијета.

Један од тежих злочина, већ првог дана агресије, десио се на превоју Мали Алан на Велебиту, у непосредној близини осматрачнице Унпрофора, када су припадници хрватске специјалне полиције, мучки, из засједе, убили и масакрирали 22 припадника Српске војске Крајине с подручја Грачаца, међу којима и двадесетшестогодишњу болничарку Душанку Гаћеша.

Операцију „Масленица“ планирали су и извели Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Мирко Норац и Младен Маркач, уз знање и одобрење Фрање Туђмана, тадашњег предсједника и врховног команданта оружаних снага Хрватске.

У вријеме ове агресије начелник артиљерије сектора „Велебит“ био је косовски Албанац Агим Чеку, каснији косовски званичник, од чијих су граната, усљед неселективног гранатирања по дубини подручја општина Бенковац и Обровац, највише страдали цивили.

Иако је агресија извршена на заштићену зону УН и пред очима многобројних припадника Унпрофора, до сада ни пред међународним нити пред домаћим судовима нико није процесуиран за злочине над Србима почињене у овој акцији.

И послије 23 године равнокотарска села су још „сива зона“ повратка прогнаних Срба.

Срна

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.