ЧОТРИЋ: На Србе у региону се примјењује „балтички рецепт“ брисања

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: РТРС

Члан Одбора Скупштине Србије за дијаспору Александар Чотрић рекао је да су Србија као матична земља и њене институције забринути због лошег положаја готово два милиона Срба у региону јер се примјењује „рецепт балтичких земаља“ у брисању српске нације, те да је само питање када Срба у Хрватској више неће бити.

Напомињући да су у балтичким земљама Руси практично у статусу избрисаних, немају право на употребу руског језика, дискриминисани су по многим другим питањима, Чотрић је рекао да у Хрватској има случајева да Срби морају да промијене вјеру.

Он је навео да је у БиХ створена некаква фама да је на територији данашње Републике Српске извршено етничко чишћење, иако је Српска више мултиетничка него Федерација БиХ.

„Број Хрвата и Бошњака на њеној територији је већи, него што је број Срба на територији Федерације“, рекао је Чотрић за „Спутњик“.

Према његовим ријечима, прије стотинак година Срба у Хрватској је било 1.200.000, а данас их је испод 200.000, и тај негативни тренд се наставља и само је питање године када Срба на простору Хрватске више неће бити.

Чотрић је подсјетио да на алармантан положај Срба у Хрватској указује истраживање Факултета политичких наука у Загребу, које је показало какве су шансе да посао добије човјек који се зове Слободан Јовановић, очито Србин, односно Ивица Хорват, очито Хрват.

Чотрић је додао да многи Срби кажу да имају двојни идентитет, онај у оквиру куће и породице, и сасвим другачији када пређу кућни праг, те навео примјер своје рођаке Српкиње из Загреба, која је под страшним притиском хрватског свештеника морала да пређе у римокатоличанство.

„Рекла ми је да су на њу вршени страшни притисци, да је римокатолички свештеник долазио готово сваког дана и говорио јој да ће имати много проблема ако остане православна, да неће моћи да добије посао, да неће моћи никоме да кумује и предложио јој је да се покатоличи. Она је на то, нажалост, пристала, а много је таквих случајева“, каже Чотрић.

Он је подсјетио и на проблеме у вези са употребом ћирилице у Вуковару, као и на иницијативу у хрватском Сабору да се српским посланицима онемогући гласање о суштински важним питањима.

„Положај се разликује од државе до државе. Генерално, из године у годину смањује се број Срба, њихов положај погоршава у свим сегментима, било да је реч о правном статусу, фактичком положају, осећају сигурности, имовинским правима, могућности запошљавања и читавом корпусу мањинских права“, каже Чотрић.

Према ријечима Гојка Маловића, који прати права Срба у Хрватској и БиХ, у Републици Српској има око 980.000 становника, у Федерацији БиХ око 1,5 милиона становника, али Срба у Федерацији има свега између 50.000 и 60.000, од предратних 500.000.

Говорећи о стању у Хрватској, Маловић каже да та земља има јако добру правну регулативу када је ријеч о мањинским правима, додавши да је „једно правна регулатива, а друго живот у пракси“, те да су Срби у Хрватској некад били конститутивни народ, а данас се сматра да их има између три и четири одсто.

Социолог Илија Маловић рекао је да је у Црној Гори антисрпство добило своју друштвену функцију и да су Срби у овој земљи, која је у тешкој економској ситуацији, одабрани као згодан кривац који подрива државу Црну Гору.

Он је навео да је у Црној Гори присутан феномен „преламања мозга“, односно стварања новог идентитета заснованог на конвертитима који су некад били Срби и на историјском ревизионизму који негира историјске везе са Србијом.

„Човек који се осећа као Црногорац, мора сваки дан да провјерава новине и телевизију, да разумије шта тај дан значи бити Црногорац, неко ново слово, неке нове историјске чињенице, нови језик, нови пријатељи, нови историјски савези“, каже Маловић.

РТРС, Срна

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.