БУДВА: Покољења дјела суде – прослава вијека ослобођења

ИСКРА на Фејсбуку

Бока (Фото:rs.sputniknews.com/Небојша Поповић)

У Будви је одржана централна прослава 100 година ослобођења Будве и Боке под мотом „Покољења дјела суде“. Скуп је одржан у Медитеранском спортском центру у организацији Српског народа Боке.

У питању је највећа национална прослава у посљедњих 20 година на црногорском приморју и зато су програму додати и специјални гости – Ивана Жигон и Косовски божури.

Прослава је почела традиционалном химном Црне Горе „Онамо намо“, коју је написао краљ Никола.

Умјесто пјесме „Ој, свијетла мајска зоро“, чије је стихове прерадио Секула Дрљевић, пјевачица изворне музике Даница Црногорчевић отпјевала је оригиналну верзију „Ој, јунаштва свијетла зоро“.

Скуп је отворио протојереј Српске православне цркве, ставрофор Момчило Кривокапић – архијерејски намјесник бококоторски, а присутнима се обратио и некадашњи предсједник Црне Горе и савезни премијер Момир Булатовић.

– Хвала свима који су овдје на обиљежавању великог датума наше прошлости. Лагоднији би ми био останак међу књигама и пријатељима, радовао бих се да су вам се могли обратити они који су вечерас позвани. На нашу велику срамоту забрањен је улазак Матији Бећковићу и тројици интелектуалаца, а то се не може оћутати – рекао је Булатовић.

Он је рекао да су данас, сто година касније, многи заборавили овај датум као симбол краја Великог рата.

– Србија мора умријети, исто се односило и на Црну Гору мада није речено – подсјетио је Булатовић на околности пред почетак Првог свјетског рата.

– Краљ Никола се није уплашио, стао је уз Русију и Србију и објавио рат Аустроугарској и Њемачком царству. Те 1916. Црна Гора је као држава престала да постоји, а аустроугарска окупација показала је намјеру да царству треба простор, а не локално становништво. Да није било 1. децембра 1918. не би било ни мајског референдума 2006. То власт у Црној Гори мора знати – поручио је Булатовић.

У име домаћина скупу се обратио и предсједник Одбора за прославу сто година ослобођења Будве Марко Бато Царевић.

– Бока которска дала је 1.900 добробољаца који су се борили у редовима српске и савезничке војске. Не прихватамо тезу у по којој су наши преци заједно са српским војницима и комитама окупатори Црне Горе и Боке. Да се престане са проглашавањем наших предака окупаторима сопствене земље, јер се тако само уноси нова подјела у народно биће – рекао је Царевић.

Присутнима су се, путем видео-линка, обратили и историчар Александар Раковић и универзитетски професор Чедомир Антић, којима је црногорски режим забранио улазак у земљу.

– Поново смо свједоци великих тежњи нашег народа и његове историјске побједе. Ово што ради Ђукановић говори о томе на којој би он страни био те 1914. и 1918. године – рекао је Антић.

Говорећи о режиму, Антић је поручио да режим у Црној Гори није успио ни у чему другом без да буде привјезак моћних и силних, и да ће ускоро видјети када Србин више не буде роб.

Раковић је рекао да покушај окупације идентитета у Црној Гори неће бити вјечан.

– Ујединићемо српске земље и ослободићемо српски народ. Срећно! – поручио је Раковић.

Скуп је завршен пјесмом „Марш на Дрину“, а овацијама је испраћено и извођење пјесме „Тамо далеко“, најљепше пјесме из Првог свјетског рата.

Програм обиљежавања завршава се 11. новембра у Грбљу у манастиру Подластва, гдје ће бити служена света архијерејска литургија и парастос погинулима у Балканским ратовима 1912-1913. и Првом свјетском рату 1914-1918, као и изложба фотографија „Тамо далеко“, на којој је требало да говори професор Александар Раковић.

РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.