БОЛНО СЈЕЋАЊЕ: Егзодус Срба из Сарајева – финиш дугог процеса

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: РТРС

Егзодус Срба из дијелова Сарајева који су Дејтонским споразумом припали Федерацији БиХ је финиш дугог процеса којим се Србима западно од Дрине покушава оспорити право на живот на овом простору, изјавио је данас у Источном Сарајеву декан Филозофског факултета Драга Мастиловић.

На предавању „Егзодус сарајевских Срба – Дејтонски мировни споразум и посљедице“ Мастиловић је рекао да је огромна жртва коју су поднијели сарајевски Срби за стварање Републике Српске.
„Они су били највеће жртве и у миру, јер су након потписивања Дејтонског споразума напустили своја вјековна огњишта и, што је вјероватно незабиљежено у новијој историји, умјесто ствари и неких драгоцјености, носили своје мртве не желећи да их оставе на земљи која не припада Републици Српској“, истакао је Мастиловић.

Према његовим ријечима, оно што се десило сарајевским Србима 1995. године представља финиш процеса започетог још у другој половини 19. вијека, настављеног током Другог свјетског рата, а потом и током грађанског рата у БиХ да се српском народу оспори право на живот на просторима западно од Дрине.

„Финиш тог процеса био је егзодус сарајевских Срба у зиму 1995/96. чиме је Сарајево од некада већинског или релативно већинског српског града, у којем су Срби по попису из 1931. чинили релативну већину, данас стигло до тога да Срби у њему представљају статистичку грешку“, нагласио је Мастиловић.

Он је подсјетио на ријечи првог предсједника Републике Српске Радована Караџића из 1993. године у НСРС приликом расправе о оснивању универзитета у тадашњем Српском, данас Источном Сарајеву, када је рекао да овај град заслужује универзитет, јер је сарајевско ратиште створило Републику Српску.

Градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић истакао је да је Источно Сарајево историјска чињеница настала као посљедица догађања у одбрамбено-отаџбинском рату и да због тога заслужује посебан статус.

„То морамо да истичемо и чувамо“, рекао је Вуковић наводећи да млади треба да знају истину о том периоду како не би имали проблема у будућности.

Предсједник Скупштине града Мирослав Лучић подсјетио је да је повод за данашње предавање обиљежавање 16. марта, када су Срби напустили дио Сарајева који је Дејтонским споразумом припао ФБиХ.
„Уобичајено је да се овакви догађаји обиљежавају духовним академијама, али овај пут смо се опредијелили за предавање како би млади чули историјске чињенице на основу којих ће моћи да просуде шта се то десило прије 21 годину“, навео је Лучић.

Према његовим ријечима, дешавања зиме 1995/96, када су Срби напустили уз велике жртве одбрањене дијелове Сарајева који су припали ФБиХ, имала су далекосежне посљедице на историју града Српског, данас Источног Сарајева.

„То је био још један допринос Републици Српској и Српска данас не би била оваква да сарајевски Срби нису жртвовали своју борбу и одбрану и прешли у овај дио који данас развијамо и афирмишемо“, закључио је Лучић.

Предавању у Административном центру Града Источног Сарајева присуствовали су ученици завршних разреда средњих школа у Источном Сарајеву, те бројни Срби који су у зиму 1995/96. године напустили Сарајево.

На данашњи дан Срби су напустили сарајевска насеља Грбавицу, Ковачиће и Враца.

РТРС

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.