БИВШИ БРИТАНСКИ ДИПЛОМАТА: У 2019. највише драме у БиХ

ИСКРА на Фејсбуку

Тимоти Лес (aрхивска фотографија)Фото: РТС

Некадашњи британски дипломата Тимоти Лес оцијенио је да је на Балкану „оптимално направити нове државе“ и истакао да у 2019. години очекује „драму“ из Македоније, са Косова и Метохије, али понајвише из БиХ.

Лес сматра да је у БиХ „најзапаљивија ситуација, прије свега због доласка Милорада Додика у Предсједништво БиХ и његове одлучности да настави са притисцима у вези са обновом Дејтонског споразума из 1995. године, а паралелно са тим и одлучности Хрвата да изаберу сопственог представника, што би могло да има невјероватне посљедице ако одлуче да утврде сопствени ентитет“.

Он је оцијенио да је дугорочна судбина Балкана да се реорганизује у националне државе, што је веома „компликован и токсичан процес“, а Запад треба активно да се укључи како би га контролисао и тако покушао да смањи ризик.

Лес, који је истраживач на Универзитету Кембриџ, рекао је да и данас важе тезе које је прије двије године изнио у тексту у часопису „Форин аферс“ – да је прекрајање постојећих граница на Балкану неминовно.

Он је истакао да западне силе могу да реагују на постојећу ситуацију на два начина – да инсистирају на политици одбијања промјене граница и покушају да ријеше посљедице непоклапања граница и нација или да покушају да контролишу тај процес и тако смање ризик.

Лес је за „Спутњик“ навео да би могла да се организује конференција и покушају промијенити границе одједном или да се покуша поступнија транзиција – да мањинске групе добију већу аутономију унутар национално јединствених граница у очекивању да ће временом нове унутрашње границе постати међународне.

„Оптимално је направити нове државе и то проширену Србију, да не кажемо велику Србију јер то има лошу конотацију, проширену Албанију и проширену Хрватску“, рекао је Лес.

Он је указао да је логична посљедица појава бошњачке националне државе чије би сједиште било у Сарајеву унутар граница о којима би преговарали са Хрватима и Србима из БиХ и напоменуо да исто важи и за Македонију.

Лес је рекао да је тачно да је Запад апсолутно ставио вето на уједињење Србије и Републике Српске, док идеју уједињења самопроглашеног Косова и Албаније ни издалека није одбацио тако енергично.

Он је закључио да мировна конференција јесте једна од опција за рјешавање спорова у региону, али да би прво међународне силе требало да донесу начелну одлуку да треба ријешити границе на Балкану.

„Онда можемо почети да размишљамо о одговарајућем механизму. Идеја је да буде ограничен број учесника. Свака од локалних заједница овдје има свог кључног спољног спонзора: Русију, САД, Турску, Њемачку. Од виталног је значаја да и оне учествују“, оцијенио је Лес.

Када је ријеч о Косову и Метохији, Лес сматра да се ствари могу развијати у два правца – да се настави са дијаметрално супротним ставовима, али и да двије стране далеко озбиљније започну дијалог како би се утврдило под којим условима ће Србија признати независност самопроглашеног Косова.

Лес је оцијенио да су предсједници Србије Александар Вучић и самопроглашеног Косова Хашим Тачи у августу и септембру потенцијално могли да постигну рјешење, али су се „чврсторукаши“ и у Приштини и у Србији изјаснили против тога.

„У овом тренутку не видим много простора за компромис, али не зато што је компромис у принципу лош. Проблем је што двојица лидера нису успјела да укључе становништво у покушај да ријеше проблем или да истински укључе међународне партнере – САД, Европљане, Русе, инсистирајући да се постигне неки споразум“, навео је Лес.

Он је оцијенио да су Београд и Приштина у овом тренутку на раскршћу.

„Није прекасно да се преговори врате у колосијек, али то ће можда захтијевати нове лидере, посебно на косовској страни, можда и промјену премијера и владе на/самопроглашеном/ Косову“, рекао је Лес.

Он је оцијенио да постоји веза између кризе на истоку Украјине и стања на Балкану, зато што су то два попришта у широј конфронтацији између Русије и Запада.

Напомињући да је Украјина горући центар тог спора, Лес је навео да сукоб није и не може да буде ограничен само унутар Украјине јер ако Запад буде притекао у помоћ Украјини, он мора да дјелује у свим околним земаљама, што представља неприхватљиву пријетњу за Русију која би одговорила покушајем да ту пријетњу уклони.

„Балкан је опет само једно од попришта на којем се двије стране надмећу за утицај, САД са идејом да потисну Русију, а Русија са идејом да сачува присуство на Балкану, што може да искористи ако Запад изврши превелики притисак на њу тамо гдје јој је то заиста важно – у Украјини“, указао је Лес.

Према његовим ријечима, и Балкан и Украјина су на линији ватре јер кад се „хладни рат“ завршио није ријешено питање гдје су тачно границе између руске и западне сфере утицаја на истоку Европе, а сада се тај конфликт поново одиграва у такозваном новом хладном рату.

Он је оцијенио да је ширење НАТО-а у региону на Хрватску, Црну Гору, и, у догледној будућности Македонију, контрапродуктивно када је ријеч о ублажавању напетости на Балкану.

Лес је навео да НАТО постоји да би државе заштитио од спољних напада, а пријетња за регион нису спољни напади него унутрашњи сукоби, изазвани од незадовољне мањине која жели да изађе из државе у којој се нашла.

„У том смислу НАТО није рјешење. Заправо, имајући у виду да НАТО учвршћује границе у региону, он је контрапродуктиван за оно што је заиста потребно да се уради, а то је преуређење региона по националним линијама“, закључио је Лес.

РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.