АМЕРИЧКИ МЕДИЈИ КРИВЕ РУСИЈУ: На Балкану могући сукоби

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: in4s.net

Један добро обавијештени њемачки званичник (чије име није објављено), када су га питали која ситуација у Европи изазива највише проблема, одговорио је без оклијевања: Западни Балкан, ту ври нова криза како Турска и Русија врше сплетке, пише амерички новинар Волтер Расел Мид, а преноси Вол стрит журнал (The Wall Street Journal).
Према његовом најгорем сценарију, Русија и Турска ће охрабривати своје експоненте на Балкану, Србију и Албанију, да им помогну у прекрајању граница у реиону. Српска влада, уз руску помоћ, могла би да анектира велике дјелове Босне насељене етничким Србима. Турска подршка могла би да помогне Албанији да предузме сличан маневар, не само на претежно албанском Косову, већ и у Македонији, где би већина припадника знатне албанске мањине вољела да се уједини са матичном земљом.

Откад присталице странака које се залажу за Велику Албанију исказују претензије на неке територије које се налазе у Србији биће тешко за двије земље да се договоре око нове мапе. Али ни то није немогућ исход, иако ће та идеја прије дати инспирацију зликовцу из филма о Џејмсу Бонду него неком министру спољних послова. А број оних који желе да буду зликовци из филмова о Џејмцу Бонду је све већа у спољној политици.

По ријечима овог њемачког званичника, ово је реалност која брине Њемачку.Ситуација на Балкану се расплеће, а Запад мора да брине о више ствари, а не само о руском мијешању. Турска све више постаје НИНО (НАТО само по имену) снага, а упркос великим турским сумњама у односу на Русију, предсједник Реџеп Тајип Ердоган све више сарађује са руским предсједником Владимиром Путином.

Турска и Русија су се зближиле захваљујући свом опозиционом ставу према Њемачкој и Европској Унији. У очима западних сила, Руси не само да мрзе НАТО, они ЕУ виде као препреку својој улози велике силе по питањима Европе. И Турска се окренула против ЕУ и тражи ослонац у сукобу против Њемачке и њених савезника у ЕУ. „Како За Русију и Турску могућност проузроковања кризне ситуације на Балкану с релативно ниским ризиком и трошковима је сувише добра да је пропусте“ тврди амерички новинар Расел Мид.

Из његове перспективе, могућност чланства у ЕУ за државе као што су Србија, Македонија, Црна Гора, Косово и Босна је учинила много више него било шта друго да сачува крхки мир на Западном Балкану. Свака балканска држава би радије била чланица ЕУ него савезница Русије или Турске.

Али наде у скоро учлањење у ЕУ блиједе. Европа је изгубила Британију и имала тешких момената у сређивању односа са чланицама као што су Мађарска и Пољска. Двадесетосморка ће ускоро бити двадесетседморка. Чланице ЕУ немају велику жељу да приме 5 нових бунтовних држава, које ће отежати управљање Унијом и очекивати финансијску помоћ и то тада када ће постбрекситски буџет ЕУ већ бити растегнут.

И Срби и Албанци наговјештавају да ако Запад оде они ће гледати у правцу истока, а то ће значити помjерање ка националистичкој агенди уз руску и турску помоћ.

За ЕУ нова рунда балканског хаоса ће бити катастрофа: избјеглице, криминал, радикализација балканских муслимана, велике прилике за противничке снаге да стекну утицај на трошкове ЕУ. И како што то обично бива, ЕУ не сматра да може самостално да управља Балканом. САД ће морати да буду дио решења, кажу Њемци.

Хоће ли САД учествовати у игри? Ангажовање у сукобима на далеком Балкану да би се Њемачкој олакшао живот није оно што Доналд Трамп сматра идејом мудре спољне политике. Чак ни атлантистички предсједник какав је био Бил Клинтон, борио се двије године да држи САД ван ратова у бившој Југославији.

Расел Мид наводи:

„Господин Трамп је вјероватно више скептичан кад је у питању интервенција на Балкану, а могућност нове рунде ратова на Балкану посматра крајње резервисано, онако како је Барак Обама посматрао сукоб у Сирији. То би била велика грешка.“

Оно што избије на Балкану неће ости тамо, а НАТО и ЕУ би могли да буду потресени до крви у случају нове рунде балканског крвопролића. Та криза има потенцијал да редефинише односе између САД и ЕУ у сњедећих неколико деценија.

Изгледа да је суштина схватања спољне политике господина Трампа да пусти савезнике да иду својим путевима следећих неколико деценија. Европљани који брину за мир на Балкану треба да мисле о томе како да убиједе сумњичаву Бијелу кућу да се ангажује. Стари апели на НАТО солидарност, одбрану слободе, страх од Русије вероватно неће бити довољни. Трамп размишља о одредбама уговора, а Берлин треба да мисли о томе како да га доведе за сто.

Волтер Расел Мид је сарадник Хадсон института (Hudson Institute), професор спољних послова на Бард колеџу (Bard College) и сарадник часописа Амерички интерес (The American Interest)

in4s.net, The Wall Street Journal

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.