АКАДЕМИК ДРАГОЉУБ ЖИВОЈИНОВИЋ: Ватикан се никад неће одрећи посла превођења у римокатоличанство

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: ЦДМ

Фото: ЦДМ

Ватикан је у Хрватској, због Туђманове политике „чишћења“ православних Срба, изгубио 250.000 потенцијалних католика, па је папа Фрањо много опрезнији када је посриједи однос према православљу, сматра члан Српске академије наука и уметности Драгољуб Живојиновић.

„Ватикан је велики губитник последњих ратова на Балкану. Током рата и Туђмановом политиком `чишћења` Срби су отишли из Хрватске. То значи да су они изгубили потенцијалне католике, који би за десет или 20 година били поунијаћени и постепено преведени у католичку веру“, наводи Живојиновић.

Професор Живојиновић, који је током вишедеценијског истраживачког рата написао неколико књига о Ватикану, истиче у интервјуу Срни да је тај „велики губитак“ за Ватикан проузроковао папа Јован Павле Други, „па је овај папа много опрезнији у тој ствари“.

Оцјењујући да се Ватикан никада неће одрећи прозелитског посла /превођења у римокатоличанство/ и мисионарске активности, Живојиновић истиче да, ипак, никада неће бити тако агресиван као крајем 19. или почетком 20. вијека.

Папа Фрањо није агресиван човек колико је то био Јован Павле Други. Он је хтео да мења систем и поредак – то је било револуционарно доба. Ово су сад друга времена и сада се више тако не ради, оцјењује Живојиновић.

Коментаришући питање може ли Србија да рачуна да ће Ватикан остати при ставу о непризнавању самопроглашеног Косова, Живојиновић истиче да је сувише рано за процјењивање намјера садашњег папе.

„Када је реч о Балкану, он је показао да је мирољубив човек и придржава се те мирољубивости за коју сматра да све папе треба да имају на уму. Као прву ствар – да не треба да подржавају нешто што је насилно и принуда.

Мислим да се тиме може објаснити делимично, ако не и у потпуности, његов однос према Косову и косовском питању“, наводи Живојиновић.

Међутим, процјењује он, могуће је да је папино интересовање за опстанак малог броја католика на Косову и њихову будућност нешто што га спречава да донесе одлуку о признавању Косова.

„Признавање би се, вероватно, завршило катастрофом за то мало католика који живе по градовима, а већ их је велики број са Косова отишао у Хрватску“, наводи Живојиновић.

Он напомиње да папа Фрањо тренутно има неке своје планове којих се придржава, али и неке врло хитне ствари које мора да рјешава у Цркви, а то су финансијски скандали, педофилија, одсуство интересовања за школовање католичких свештеника и тако даље.

Живојиновић напомиње да је на „календару“ папе Фрање Африка постала врло значајна територија с обзиром на „муњевито растући“ број католика на том континенту.

„Однос према Балкану повремено се мења. У Ватикану нема ствари које су потпуно непромењиве и они, кад су принуђени, мењају навике, али не на брзину, јер на Балкану је комплексна и сложена ситуација да би они поступали рискантно. Није особина Ватикана да ризикује“, наводи Живојиновић.

Он напомиње да не постоји „папски докуменат који би био јасан и на основу којег би могло да се каже да се папа јасно изјаснио о односу према православљу или Косову“.

„Видимо само да он неће да призна независност Косова, а зашто – нико не зна. И ми можемо да нагађамо“, истиче Живојиновић за Срну.

Драгољуб Живојиновић завршио је Филозофски факултет у Београду, докторат на Универзитету Пенсилваније, а постдокторски рад на Универзитету Харвард 1972. године.

Срна, Јованка Николић

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.