АДВОКАТИ У ДВА ВИЈЕКА: Цистлер прогнан јер је бранио Србина, Грабовски убијен јер је бранио Руса

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: ИН4С

Фото: ИН4С

Прије сто година гимназијалац, члан Младе Босне, Гаврило Принцип, убио је аустроугарског пријестолонаследника Франца Фердинанда. Бранио га је, историји већ заборављен (а нама не би смио бити) млади аустроугарски адвокат Рудолф Цистлер. Након суђења Цистлер је прогнан из Сарајева. Прошле године у Украјини одбрану руског држављанина Александра Александрова започео је украјински адвокат Јуриј Грабовски. У марту ове године Грабовски је убијен, а судски процес у којем кривица Александрова није доказана, још увијек траје.

Живимо у убјеђењу да свијет стално напредује, да је историја људски корак напријед, да су државе у којима живимо слободоносније и боље од оних у којима су живјели наши преци. Међутим, колико слободе има данас у свијету? Стога: колико у свијету има правде? Неразјешиво питање на које још нико не даје одговор: зашто свијету смета Русија?

Да бисмо боље разумјели вријеме у којем живимо треба се увијек вратити корак уназад: у друго вријеме, у другачије политичке прилике. Тамо са дистанце боље видимо себе него изблиза. Отуд овај чланак: упоредићемо два правна случаја, два оптужена, два адвоката и њихове судбине. Онда можемо изрећи суд о политичким приликама у свијету, прије свега код нас и у Украјини.

Рудолф Цислер и Младобосанци

Херој сарајевског суђења Рудолф Цистлер мало је познат, о њему се не учи у школи, нема га у уџбеницима историје.

Након убиства аустро-угарског пријестолонаследника Франца Фердинанда ухапшени су Гаврило Принцип и остали Младобосанци. Три мјесеца касније започело је суђење пред сарајевским Окружним судом. У дворани Војногарнизонског суда тужилац Фрањо Свара оптужио је 24 особе. Оптужница их терети за убиство цара и за велеиздају: да су на силу хтјели да отцијепе БиХ од Аустроугарске и припоје је Краљевини Србији, те су због тога убили пријестолонаследника Фердинанда.

Бива ангажован млади и неискусан адвокат да заступа оптужене не би ли се одржала фарса и привид правде (нешто слично видимо и у данашњем Хашком трибуналу). Јер, Аустро-Угарској није требала ни истина ни правда већ изговор да покрене рат и цио свијет увуче у њега. Било је потребно пронаћи оправдање за објављивање рата Србији који је у том тренутку већ прерастао у свјетски, па су и судбине оптужених већ одавно биле ријешене и то у Бечу, а не у Сарајеву.

Међутим, дешава се неочекивано: умјесто да ћути и чека да се процес одвија већ зацртаним током Рудолф Цистлер почиње да брани клијенте који су му повјерени. Иако му је повјерен само један број оптужених његова одбрана је таква да обухвата све Младобосанце.

Он побија двије кључне тачке оптужнице: Младобосанцима се може судити за убиство али не за убиство пријестолонаследника јер закон у БиХ не познаје посебну заштиту пријестолонаследника.

Цистлер оспорава и оптужбу за велеиздају позивајући се на Санстефански мир по којем је Турска 1878. г. пристала на окупацију БиХ али је суверенитет остао на страни султана. “Пошто БиХ није у саставу монархије, оптужени нису могли да је отцијепе и припоје Краљевини Србији. Уз то, анексија БиХ није правно утемељена јер није ратификована у аустријском и угарском парламенту“, изјавио је Цистлер, из чега произилази да се ослобађање БиХ не може сматрати чином велеиздаје.

Тврдити тако нешто у царевини, у сред рата, захтијева огромну храброст за коју је Цистлер платио велику цијену: атентатори су двије недеље касније, 28. октобра 1914.г. осуђени а он је само 24 сата након пресуде Младобосанцима прогнан из Сарајева једва избјегавши линч аустроугарских официра.

Остао је до краја живота борац за право и правду а као такав сметао је сваком режиму не само аустроугарском. Усташе га хапсе одмах послије 6. априла 1941. г. у Загребу и депортују у злогласни логор Керестинец. Послије Другог свјетског рата безуспјешно је покушавао да докаже да је национализација швајцарског рудника боксита у Широком Бријегу у Херцеговини незаконита. Био је оптужен за сарадњу са Нијемцима и осуђен на седам година затвора. Ослобођен је на интервенцију Швајцарске.

Погледајмо аустроугарског грађанина, адвоката Цистлера, како говори у судници:
„Сав јавни живот, читава наша штампа, све институције, сваки појединац, испуњен је моралном индигнацијом над овим догађајем… Све кипи осветом и мржњом против атентатора и нације којој он припада. Сви вичу: ‘Убијте их, вјешајте!’ Господо суци! Ви не смијете чути вику улице и чаршије. Суд мора бити херметички затворен од политике и њеног опортунизма“, говорио је Цистлер у одбрани Младобосанаца.

Он ће проћи и кроз своју личну драму: у току овог процеса сазнаће да Аустро-Угарска није држава каква је он мислио да јесте, већ каквом су Младобосанци знали да она јесте. Морал и правда биће идеали којима ће посветити свој живот и браниће их у сваком државном уређењу у којем ће живјети.

Јуриј Грабовски и руски држављани

Имамо дакле трагичну 1914. г. и једног младог неискусног адвоката, аустроугарског држављанина који добија да по дужности да брани атентаторе цара те монархије – са друге стране имамо такође адвоката по дужности, украјинског држављанина који брани наводног терористу пред украјинским судом.

Пођимо сада до Украјине, 2016 – та година. У марту ове године убијен је украјински адвокат Јуриј Грабовски који је по службеној дужности бранио руског држављанина Александра Александрова. Александров је рањен а потом ухапшен заједно са својим сународником Јевгенијем Јерофејевим прошле године у мају, у Луганској области. Украјинске власти су подигле оптужницу да су се као активни војници борили против украјинске војске у овој области, као и да су луганску војску снадбијевали оружјем и људством, што је Москва одрицала.

Да видимо чињенице: Гаврило Принцип 1914. г. убија пријестолонаследника Аустроугарске монархије – Александар Александров бива оптужен за тероризам у Украјини. Рудолф Цистлер брани Принципа и Младобосанце за убиство пријестолонаследника и бива прогнан – Јуриј Грабовски брани наводног терористу (његова кривица тек треба да се докаже), Руса – и бива убијен.

Како је изјавио украјински војни тужилац Анатолиј Матиос Грабовски је мучен а затим убијен ватреним оружјем. Један од оптужених за убиство Грабовског признао је да је Грабовски био натјеран да носи око чланка експлозивну наруквицу која би се активирала у случају да успије да побјегне отмичарима.

Иако је постојало више хипотеза зашто је Грабовски убијен ствари су полако постајале јасније кад је војни тужилац објавио видео снимак на којем је приказано како Грабовски „признаје своју грешку“ јер брани руске држављане.

То је његова кривица: Грабовски је убијен јер је бранио Русе.

Снимак од неких тридесетак секунди, направљен мобилним телефоном, приказује Грабовског како обећава непознатој особи да ће одустати од одбране руског држављанина Александра Александрова. „Обећавам да ћу престати да дајем правну помоћ оптуженом“, рекао је Грабовски. Када га је непозната особа иза камере питала зашто ће то урадити, он је одговорио: „Сматрам да је немогуће да га даље браним“.

„Да ли си схватио своју грешку?“, упитао је непознати сниматељ, на шта је Грабовски климнуо главом.

Према мишљењу стручњака, Грабовски је на овом снимку дрогиран и сумња се да су га отмичари сво вријеме његовог нестанка држали под неком врстом седатива а тек треба да буде утврђено којим. „Можемо видјети да је (Грабовски) дао изјаву против своје воље“, казао је нови адвокат Александрова, Валентин Рибин.

Грабовски је пронађен мртав три недјеље по нестанку након чега се огласио Амнести интернешенел. „Злогласно убиство адвоката Јурија Грабовског, убијеног ватреним оружјем у Кијеву, језиви је подсјетник на опасности са којима се суочавају адвокати и активисти који се усуде да оспоре ауторитет власти“, изјавили су из Амнести интернешенела. Хјуман рајтс воч је позвао власти у Украјини да подробно и непристрасно испитају овај случај и кривце изведу пред суд правде.

Јури Грабовски је од почетка суђења Александрову био под великим притиском, трпио константа узнемиравања и пријетње да би на крају био пронађен мртав за знаковима мучења по тијелу и простријелном раном. Сам Грабовски се често жалио да га власти узнемиравају јер је бранилац руског држављанина Александрова.

Ово је само један у низу политичких убистава у Украјини. Украјински новинар Олес Бузина, познат по својим проруским ставовима, убијен је 2015. г. у Кијеву, а више од 10 опозиционих личности је убијено од 2013. године.

Оксана Соколовска, која је адвокат другог оптуженог, Јевгенија Јерофејева, такође се жалила на константно узнемиравање и пријетње. Амнести интернешенел, након убиства Грабовског затражио је заштиту Соколовске да би се осигурао њен несметан рад.

Адвокати у свијету нису мета ни најозлоглашенијих криминалаца а у Украјини је довољан разлог за убиство Грабовског било то што је бранио руског држављанина.

Овакво стање у Украјини и њеном правосуђу указује на то да се ради о држави са недостатком основних демократских постулата.

Оно што је било немогуће у Аустро-Угарској прије сто година, да се убијају адвокати, посебно адвокати који су додијељени окривљеном по дужности, од стране државе, неоспорно је начин функционисања Украјине у 21. вијеку.

ИН4С

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.