ЖУЈОВИЋ: Чуде се само наивни и заборавни

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: З. Шапоњић

Фото: З. Шапоњић

  • Дакле, убудуће ће се водити дијалог Србија – „Косово“, тражи се предаја „Газивода“, затим успостављање међудржавних граничних прелаза и укидање финансирања српских установа
  • Влада Србије усвојила је 26. јануара 2006. године Стратегију интегрисаног управљања границом, која је била један од стратешких докумената за успешно спровођење Споразума о стабилизацији и придруживању
  • Места за љутњу на Европску унију, дакле, нема. Србија је била и остала жаба која ужива у све топлијој води
Србија је на успостављање граничних прелаза са „Косовом“ пристала 2. децембра 2011. године

Најновијим условима Брисела, који су се појавили данас у српској штампи, чуде се само заборавни и наивни. Годинама уназад, будимо поштени, Европска унија је отворено и врло поштено припремала терен у Србији за испоруку ових, „најновијих“ захтева. Дакле, убудуће ће се водити дијалог Србија – „Косово“, тражи се предаја „Газивода“, затим успостављање међудржавних граничних прелаза и укидање финансирања српских установа.

Србија је 2. децембра 2011. године у Бриселу пристала на интегрисано управљање границом са Косовом, а не административним прелазима. У документу “Agreement on IBM“ пише да је Србија пристала на формулацију “integrated management for crossing points (IBM)“. На први поглед, то је интегрисано управљање прелазима. Али, само ако се занемари врло значајна скраћеница “IBM“, додата тада нимало случајно.

Ево шта сам 5. децембра 2011. године објавио на Гласу Русије (коментар „Косово – најскупља европска лаж“): „Та скраћеница (“IBM“), која је у наставку текста преузела потпуни примат, означава нешто сасвим друго од онога што причају српске власти. ‘Integrated Border Management!’ Интегрисано управљање границом! Управо оно што постоји у српским документима који су за циљ имали приближавање државе ЕУ.

Влада Србије усвојила је 26. јануара 2006. године Стратегију интегрисаног управљања границом, која је била један од стратешких докумената за успешно спровођење Споразума о стабилизацији и придруживању. Тај потез тада је представљен као ‘инвестиција за будуће чланство у ЕУ’.

Стратегија је заснована на Националној стратегији за приступање ЕУ и “реформским процесима” заснованим на документу “Европско партнерство”. Управо Стратегија интегрисаног управљања границом Србије садржи фамозни “IBM” из споразума Стефановић – Тахири.

У том српском документу из 2006. године, који треба да повеже рад различитих служби и министарстава на границама, дословно пише: ‘ЕУ је увела концепт интегрисаног управљања границама (IBM), који није нов, пошто су државе кандидати (сада државе чланице) ЕУ у последњих неколико година развиле сопствене системе управљања границама у оквиру интегрисаног управљања границама (IBM).“

Места за љутњу на Европску унију, дакле, нема. Србија је била и остала жаба која ужива у све топлијој води.

Бранко Жујовић

Тагови:

1 коментар

  1. Dragan Cvijan каже:

    Svakome dati pravo na grsku priznanja; verovanjem u cinenje dobra svojim ovlastenjem pregovora u Briselu, za koje definitivno nisu bili dorasli ni politicki ni pravno po drzavu Srbiju. Jugoslavenski arsini „internacionale“ su dokazani pogubnim. Ustav se Srbije treba oglasiti pre nego postane politicka pricija skupstine I vlade.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.