ЖИВОЈИН РАКОЧЕВИЋ: Политички затвореник

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: intermagazin.rs

У временима, готово херметичне изолације Срба, стизао је Оливер Ивановић од најцрњих забити у Метохији, до приштинских станова иза чијих је проваљених врата било натрпано све што може да заустави насилнике. Доносио је реални оптимизам, па чак и аргументе да ће се „ово време променити”. Данас на Савиндан, он је у затвору – њему не може да дође нико.

Изоловани и угрожени људи које је возио лекару, доносио им храну, новине и наду, већином нису издржали притисак. „Време” се није променило, јер га је оно и сместило иза решетака. Оливеру се догодило све оно што се на микроплану догађа на терену.

Пре десет дана ухапшен је Бранислав Глигоријевић, који се као дечак вратио у своје село Новаке код Призрена. Тај младић, медицински техничар, сахрањује, дотура, помаже заборављене старце, он једини од Срба из призренске регије зна да невољнику да инјекцију.

Приведен је, јер је на маскирном комбинезону имао национални симбол. Због њега је ухапшен, па потом пуштен да се брани са слободе. Тројица албанских исламиста који су недавно испред капије Високих Дечана приведени са аутоматском пушком и пиштољем, краће су од Глигоријевића задржани у притвору.

Сви ти „ситни” проблеми стапају се у исту неправду и претварају Оливера Ивановића у симбол.

„Очекујемо пресуду која ће бити правична, а у ситуацији када нема доказа за кривицу она може бити само ослобађајућа”, рекао је јуче Ивановићев адвокат Небојша Влајић.

Ивановић је политички затвореник, а Рамуш Харадинај је на слободи. Да ли би све ово требало да доведе до извесне персонализације српске политике кад је реч о Косову и шта би то могло да значи?

Ако је међународна заједница на Косову и Метохији прокламовала принципе: „стандарди пре статуса”, па затим и стандарди и статус, да би на крају остао само статус Косова као једини принцип, јасно је да се одустало од изградње институција.

Процењено је да се власт може заснивати на моћним ОВК господарима који беспоговорно извршавају жеље клинтоновске администрације, контролишу исламисте онолико колико им одговара и као таоце држе сто хиљада Срба укључујући и њихову културну и духовуе баштине.

Три године Ивановић је у наранџастом комбинезону, као оном у Гвантанаму. На њему су се укрстиле различите силе: етничка правда и потреба тоталитарног друштва да приноси жртве, пропаст већине идеја међународне заједнице и страх од исламиста које су однеговали у Европи, специјални суд за злочине ОВК чији почетак рада у косовским затворима мора да дочека важан и познати Србин, могућност да способан човек од Косовске Митровице направи истински град на Косову, условљеност Београда корацима ка ЕУ…

Све су то и отежавајуће и олакшавајуће околности за Ивановића. Његова породица и породице оних које трпе су у проблему и зачараном кругу чекања некаквог решења.

„Ако неправда постоји негде, онда је очекујете свугде”, поручила је јуче Оливерова супруга Милена Ивановић.

intermagazin.rs, Политика

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.