ВЛАДИМИР КОЛАРИЋ: Удружење „Славјаносербија“: Србија-Русија, преко Луганска

ИСКРА на Фејсбуку

У Београду је основано удружење „Славјаносербија“, за успостављање историјски и културно значајних веза између Србије и Луганска, утемељених сеобом Срба у 18. веку у ове далеке Руске-Новоруске крајеве.

У тим даљинама Срби су нашли слободу, а сеоба је касније описана и историјски-културно осмишљена у једном од највећих дела српске књижевности – „Другој књизи Сеоба“ Милоша Црњанског.

Удружење жели да подсети тамошње потомке Срба на порекло својих предака, понекад заборављено, због бурних историјских околности и присилне украјинизације. Жели да подсети и нас овде, да тамо негде, далеко, постоји још једна Србија, која је на важан начин побележила руску културу.

Удружење на Луганском универзитету оснива Српски центар, за учење језике, упознавање са српском културом, културну размену, уз сарадњу са Руским центром на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Удружење жели да помогне размени уметника и научника, и свеукупној уметничкој и научној сарадњи српске и ове динамичне тачке руске културе, из које се много тога руског, сверуског, и данас живог родило.

Удружење нас позива на заједничке историјско-културне везе, исто словенско порекло, али и припадност истом културно-цивилизацијском наслеђу, источно-хришћанском, ромејском, симболизованом већ у грбу удружења – двоглавом орлу. Позива нас на слободу и заједништво, која мора бити обновљено. А оно што – можда, и можда тек засад – неће и не могу државе, могу њихови грађани – јер ко им брани?

Председница удружења „Славјаносербија“ је Олга Милунович, подпредседник Љубинко Ђурковић, а председавајући оснивачке скупштине удружења Владимир Кршљанин, и отворено је за сарадњу са свима који могу да допринесу српско руским културним везама, преко сада толико напаћеног, али зашто не рећи и херојског, Луганска.

Владимир Коларић

1 коментар

  1. Војин Пантић каже:

    Када су Срби дошли у Славјаносербију 1752 (тј делови данашње Луганске и Доњецке области ) у то време је ово ( и много шире)подручје било без икаквог становништва јер је представљало пут којим су сваке године као каква сезонска непогода пролазиле мусуљманске банде пљачкаша ,убица и киднапера у својим набезима на Кијев и Москву .Долазак генерала Шевића и његових пукова је томе учинио крај.Никада више мусуљмани (преко двадесет нација са Кавказа) нису напали на велико царство које је тек излазило на светску сцену. И друга скупина Срба која се населила у Кривоградској области је под командом Јована Хорвата такође учинила конец набезима са Крима и из Молдавске. Дванаест година је трајала ова епска борба Срба док царевина није довољно ојачала и преузела иницијативу.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.