НОВИЦА ЂУРИЋ: Светски дан мира за писца или Светски дан писаца

У демократским земљама, бар овог 3. марта, писци свијета позивају властодршце да дају бар мало наде за бољи живот и право на слободно стваралаштво писцима, позивајући их да цијене и награђују добра дјела, а не фалсификате и кич само зато што је писац миљеник власти од које само он и власт имају користи.

У срећним, слободарским, односно демократским земљама овај дан се користи да би се одало посебно поштовање и признање истакнутом књижевном ствараоцу и његовом дјелу.

Данас би требало да славе и српски писци у Црној Гори. Данас славе сви они који, док је писма и памети, неће мијењати ону Вукову “пиши као што говориш, читај како је написано”. Не, бар ми, писци, Његошеви Црногорци који образују из књига староставних.

Данас у Црној Гори Монтенегрини пишу “богатије” за два нова слова, хрватски речник и нову ријеч “збориш” која је хируршким захватом уклонила ријеч “говориш”. Тако то “страно тијело” опредијелио је Монтенегрине да не говоре, већ зборе. Да ли читају како је написано, на то питање једино може дати одговор неуниверзитетска јединица која се ипак финансира из џепова грађана – Факултет за Црногорски језик. Ми, писци, Његошеви Црногорци, учимо из књига староставних.

Ето и ја се сјетих да је данас, наводно, како читам у новинама, светски дан писаца, али не знам да ли се односи и на писце који пишу ћирилицом и говоре српским језиком.

Вјерујем да се то не односи на нас, јер пуни назив нашег слављеничког дана је Свјетски дан мира за писца и то је за поштовање, јер се ту помиње ријеч “мира”, али није нигдје објашњено зашто је та ријеч прогнана из пуног назива и сада се јавља као Свјетски дан писаца. Слажем се са онима што је остранише, јер шта ће писцу мир?! Писцу треба немаштина, тутор, батине, суднице и тамнице.

Данас би писци требало да славе. Добро сте прочитали – да славе, али шта српски писац има да слави у Црној Гори?

Незапосленост – нема плату.

Одлучност – није промијенио националну припадност.

Писменост – има свој језик, азбуку, најбогатији рјечник….

Поштује писмо – ћирилица као светковина.

Вјерује – припада православној, прађедовској вјери.

Талентован – потврђен дјелом кроз вјекове

Национално свјестан – брани непоколебљиво национални идентитет

Пише –  слаже књиге поезије, прозе, есејистике…

Најдаровитији писац – узалуд му даровитост када му за три деценије није додијељена ни једна награда, јер институције из културе не финансирају писце који нијесу Монтенегрини и не усвајају хрватски рјечник и ново азбучење.

(Не)пензионисан – нико од српских писаца у Монтенегру није добио статус Заслужног ствараоца (писца) осим писци Монтенегрини, а добили су тај статус и они неталенти за двије књиге и најбољи писмени рад у средњој школи.

Незапослен – вјерски, политички није подобан.

Сумњиво лице – дружи се са добрим људима, образованим, патриотима и недопустиво иде у цркву, налаже бадњаке, слави славу и пости.

Нада се – већ 30 година чека да му нека издавачка кућа из Црне Горе објави рукопис.

Чека – чека и разумије како данас ни Његоша не би објавили све док не би јавно признао да није знао којим језиком говори, којим писмом пише, да није Србин и да је био у вјерској заблуди.

Ето, то данас, на Свјетски дан мира за писца, у Црној Гори српски писци једино могу имају разлога да славе. Да славе што су изопштени из свих културних догађаја, институција и што се налазе на рубу егзистенције.

Срећан вам Свјетски дан обесправљености, српски писци у Црној Гори.

 

/ Аутор је предсједник Удружења књижевника Црне Горе, 2018./