Данима пред смрт сина Ивана његова мајка Сенка га је молила да не иде на Бистрицу. Обећао јој је да неће, али га је повукла младост, игра, врућина, затвореност гета, на криви лепи вир испод Гораждевца.

„Чим сам чула пуцње са реке, знала сам да је мој Иван страдао. Мајчино срце је то осетило”, говорила је касније о годишњицама с којима се само увећавала празнина, као и могућност да се открију убице гораждевачке деце.

Свака њена реченица, став, бол, однос према несрећи имали су у себи неку врсту уздржаности и господства. А онда је Сенка утонула у тишину, све се удаљило од ње, годинама није желела да говори за медије, да тиме квари успомену на сина и несрећу. Прође испод столетних храстова, поред најстарије српске цркве брвнаре и скамењено стане испред свог дечака Ивана, затим испрати и последњу особу која је дошла на парастос. Годинама ћути!

Тако је било и овог парастоса, Сенку нико не може да заустави и пита: шта можете да нам кажете? То питање ове године није могло да се постави ниједном српском политичару с Косова и Метохије, јер – први пут за тринаест година – нико није дошао. А онда је, пре три дана, у Гораждевац стигао Хашим Тачи: ненајављен, сам испред споменика гораждевачким жртвама, да полажи беле руже. После прочитаног говора, пред камерама које су га пратиле, отишао је до центра села и са неколико Срба почео да пије пиво из флаше и да осмехнут наздравља на месту злочина. За собом је оставио плаћену гајбу да се продужи радост сусрета испред тог сиротињског гето бирцуза.

Мајка Сенка није издржала, отишла је до споменика узела онај букет цвећа, бацила га испред полицијске станице и јасно поручила: „Ово ме је погодило више него оног 13. августа кад смо излазили на гробље!”

Ко је дозволио овом човеку да улази у интиму неутешне мајке? Има ли ичег што је Србима важно и свето где се, после Гораждевца, неће појавити Хашим Тачи?

Локални политичари допустили су да њихов простор попуни Хашим Тачи. Међународна заједница, у великој мери иницијатор Тачијеве летње турнеје по местима злочина за које је одговоран, одобрава ово што он ради и само је питање тренутка када ће се појавити на рушевинама неке цркве или манастира. Београд мора и њему и њима да каже како гробља, олтари, неутешни родитељи и туђа интима нису за његове посете, за прављење баланса у злочину, испијање пива или покајање. Има довољно џамија на Косову где се може покајати, сопствене сиротиње с којом може пити пиво, жртава за полагање цвећа.

Пре тринаест година сенка злочина са Бистрице пала је на многе од нас, сенка Тачијеве посете и белог цвећа у рукама понизила је многе од нас – мајка Сенка из Гораждевца нам је, пре три дана, сачувала образ. Наш образ је у њеној сенци!