РАТКО ДМИТРОВИЋ: Сами смо криви

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

То делује подсвесно, по сопственој инерцији, укорењено је дубоко, сеје страх, паралише, држи под контролом и мозгове чији власници мисле да су на сасвим супротној страни. То је рођено давно, у оној првој Југославији, одрасло и развило се у другој, Титовој, деценијама пулсира и даје резултате у корист саме идеје и идеолога укњижених као њени творци. Како се то зове?

Нема имена али може да се опише? Отприлике: Ми смо велики, имамо богату историју, државотворни смо, они су мали, неостварени, треба показати толеранцију, дати им и оно што им не припада, макар и на нашу штету.

Ово је из прве преливено у другу Југославију, модификовано, прилагођено новом времену и новим околностима, печатирано са „Сваки национализам је опасан али је српски најопаснији“. На томе је направљен модел Југославије са шест република и две аутономне покрајине у Србији. Други то покрајинско „богатство“ нису добили; на томе је 1971. године ескалирао Маспок, с истим оним људима који ће двадесет година касније изазвати грађански рат и разбити Југославију; на томе је сачињен Устав СФРЈ из 1974. године, подигнуте демонстрације у Приштини, 1981. године, прекинут 14. конгрес СКЈ, 1990. године, с ког се Словенци и Хрвати враћају из Београда решени да у тек слеглој прашини од рушења Берлинског зида цртају међународне границе сопствених, националних држава.

Отуда ово што данас гледамо на линији односа између Србије и Хрватске, а подсећа на лош водвиљ постављен у сеоском дому кулуре.

Двадесет година Србија – она службена, режимска – није изговорила једну реченицу критике (камоли шта друго) на рачун Хрватске, њене политике, односа према Србима и Србији. За то време у Хрватској траје подмукла, повремено отворена, пургерски углађена па брутална антисрпска делатност… и ником ништа. Зарад горе наведених обзира (српских), деловањем оне силе из прве Југославије, Београд је на све то ћутао.

Пре два дана проговорио је Вулин, под температуром, неспретно али је бар прекинуо ћутање. Надамо се не заувек, и не само он. Није овде важан Вулин именом и презименом, већ функција коју, како би Хрвати рекли, обнаша. Ни Шешељ службеном Загребу не представља проблем. Он је од почетка свог политичког деловања само српски проблем, другима је алиби, с оправдањем или без њега, свеједно је.

Хрватска само примењује оно што су њени вешти политичари давно наметнули, а српски (ово схватити условно) прихватили.

Новости, Ратко Дмитровић

Тагови: , ,

1 коментар

  1. zlatko petrovic каже:

    Sve je tacno.Zaboravili smo 500.000 izbeglih Srba,50 000Srpskih stanova jos vise Srpskih imanja.Jedna mla gupa staraca se vratila zbog navodnih penzija ,a i dalje zive kod dece u Srbiji, dok je vise proteranih smisljeno rastureno po celom svetu.Od kostunice svi cute zbog Evropske unije.A kad se setimo tek 1,5miliona ubijenih Srba u NDH.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.