РАТКО ДМИТРОВИЋ: Куда ми идемо

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Знамо ли коме се диве наше кћерке, о чијој каријери сањају? Јесмо ли сигурни да то нису Сораја, Станија, Маца Дискреција, или у бољем случају Јеца, Сека, Цеца, Гоца…Питамо ли се ко су идоли наших синова, чије каријере и снове они сањају, који су им животни циљеви, шта никада никоме не би дозволили, по коју цену би бранили очево презиме, част предака, ако им се посрећило да су такво нешто наследили.

Коме апсолутно верујете? Не из интереса, очекивања, већ на основу биографије тога коме бисте могли да верујете? Јесмо ли се икада запитали када су и због чега из наших живота ишчезли појмови: истина, част и морал. Зашто те речи одавно у српском друштву не производе никакво дејство? Осећамо ли имало стида што се понекад дружимо са осведоченим криминалцима, лажовима, нечасним људима, а знамо да су криминалци, лажови и нечасни. Зашто се сагињемо пред слабијима од себе, ћутимо пред фукаром, што би рекао Андрић?

Значи ли нам ишта онај лелек великог Шантића: „Мене све ране мога рода боле“ или смо то, а изгледа да јесмо, одбацили као сажвакан залогај далеких времена, патетику која функционише у песми али не и у животу. Шта нам значи кад прочитамо, а тако нешто можемо да прочитамо још само у „Вечерњим новостима“, да Албанци у Албанији и Албанци на Косову убрзано бришу све трагове постојања Срба на тим просторима, да држава Хрватска намерава у Двору на Уни (општина с апсолутном српском већином) да изгради депонију за нуклеарни отпад? Дира ли то некога или овакве информације примамо као да долазе из Никарагве, Обале Слоноваче, са Новог Зеланда.

Зна ли неко од нас када је последњи пут спојио два дана а да није укључио ТВ апарат? Седимо пред телевизорима као суманути; упијамо све шта нам нуде, а нуде нам простаклук, примитивизам, јефтину забаву, умоболне ликове од којих праве савремене хероје; убијају у нама сваки интелектуални напор, потребу за разговором, укључивањем мозга. Има ли наде да уместо разгаћених проститутки којима телевизије с националном дозволом емитовања дају дневно и по петнаестак сати значаја, видимо ријалити из неке успешне породичне фирме у Србији, из ковачнице села Луг, лабораторије у којој, а то даје трачак наде, неки млади Срби покушавају да сустигну своје вршњаке из Париза или Аризоне.

Срби су народ који највише на свету гледа телевизију, чак десет сати дневно. Јесте ли знали тај податак? Истовремено смо по просеку година најстарији у Европи. Просте репродукције одавно немамо. Демографи кажу да смо народ на путу убрзаног нестанка. Брине ли то некога у овој држави, некога ко има власт, моћ, механизме деловања?

На кога се од савременика још можемо угледати а да то није Новак Ђоковић? Он се не рачуна, он нам се догодио, најмање нашом заслугом. Зна ли неко куда ми идемо?

Ратко Дмитровић, Новости

Тагови:

4 коментара

  1. Zivojin каже:

    Lepo analizirano i rceno.Treba sagledati ko smo mi danas i kuda mi idemo kao nacija.Slazem se da treba razvijati zemlju i ekonomiju, jer to je motorna snaga nase buducnosti, ali moramo pazljivo birati sa kim gradimo buducnost

  2. zoran simonovic каже:

    zalosno al je tako, to znamo mi koji mislimo svojom glavom i kjo smo tako vaspitali svoju decu na nasu srecu . neznam ali mislim da nama ni putin ne moze da pomogne, u pitanju je moral i savest ovog naroda kome se namecu lazni moral i vrednosti u zadnjih tridesetak godina , naravno sa zapada. a nasa elita nikako da se obrne sama sebi i pogleda u ogledalo i shvati da nam sa zapada nista nije doslo sto valja ! poz.

  3. greska каже:

    Posle dobrog ali nepotpunog pregleda u tekstu, manite se Putina molim sve!

    Oslobodimo se straha, drekavaca i lopova, razgovarajmo i uredimo zemlju i društvo neka profunkcioniše država u smeru budućnosti.

    Ponosni su srbi na razdoblja kada su prednjačili u civilizacijskim tekovinama. Po meni je jedino što ima smisla je ponovo ići u tom pravcu. Građanska opcija jedina nije došla do izražaja dok je u prethodnih tragičnih 25 godina pokušano i levo i desno pa čak i Hitlerovska mešavina oba, a spas očekivan, tražen i navodno obećavan i sa istoka i sa zapada. A sad pogledajte, gde nas je to dovelo?

  4. Dušan каже:

    Solidan tekst ali licemeran. Evo i zašto: Vi prvi i jedini objavljujete u maniru u rednih biografa Kristijana Golubovića, i kad se venčao i kad je dobio ćerku i kad je ovo ili ono, a čovek se celog života osim kriminalom ama baš ničim nije bavio. Večernje Nov osti su ga u poslednjih godinu dana u nekoliko navrata predstavile kao atrakciju. Kakav je to utisak ostavilo na mlade koji žele da se istaknu, koji žele slavu i sliku u novinama?! Rećićete tiraž, senzacionalizam i sl. Krv,. znoj i suze prodaju novine, Gl Uredniče neka vam Bog oprosti , Ali da nema takvih kao vi, mnogi za poslusvet nebi čuli!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.