ПАТРИК БЈУКЕНЕН: У Сирији се припрема рат између Турске и Америке!

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: intermagazin.rs

Чини се да ће након слома ИСИС-а рат за доминацију на Блиском Истоку започети у Сирији, између НАТО савезника, Америке и Турске.

Турска своје оклопне и пешадијске снаге помера јужно ка сиријској граничној енклави Африн, окупираној од стране Курда, како би их одатле истерала, а затим и Курде из Манбиџа на југ. Како председник Реџеп Тајип Ердоган каже: „Уништићемо сва терористичка гнезда у Сирији, једно по једно, почевши од Африна и Манбиџа.“

За Ердогана су курдске Јединице народне заштите (YПГ), иначе најзначајнији амерички савезник у Сирији, крило курдског ПКК у Турској, коју смо ми и Турци окарактерисали као терористичку организацију. Док су се Курди у Сирији показали као наш најефикаснији савезник у борби против ИСИС , Турска их посматра као смртну опасност и намерава да се са њима обрачуна.

АКО ЈЕ ЕРДОГАН ОЗБИЉАН…

Уколико је Едоган озбиљан у својој намери, до сукоба са САД ће доћи, имајући у виду да се наши курдски савезници простиру дуж највећег дела сиријске границе са Турском. Штавише, САД су најавиле планове за креирање Пограничних безбедносних снага састављених од 30.000 Курда и Арапа, како се ИСИС не би вратио у Сирију.

Ове снаге је Ердоган означио као „терористичку војску“, а сиријски председник Башар ал Асад је њихове припаднике назвао „издајницима“. Дамаск амерички план за креирање Пограничних снага безбедности сматра „очигледним нападом на суверенитет, територијални интегритет и јединство Сирије, и флагрантним кршењем међународног права.“

Зар став сиријске владе није логичан? Сада када је ИСИС истеран из Раке и Сирије, по ком основу америчке снаге настављају да наоружавају трупе које имају задатак да не дозволе влади у Дамаску да врати ауторитет над сопственом територијом?

Државни секретар Тилерсон је Сирији у среду донео нове вести. Он је рекао да задатак америчких трупа у Сирији сада нема одређен рок трајања. Наши циљеви: гарантовати да се Ал Каида и ИСИС неће вратити и ДА неће успоставити своју сигурну зону; носити се са нарастајућим иранским утицајем у Дамаску; и наставити уклањање Асадовог немилосрдног режима.

Али ко је дозволио овакву стратешку посвећеност неодређеног трајања у Сирији, када близу две деценије у Авганистану нису биле довољне да ту земљу начине сигурном од повратка Ал Каиде и ИСИС? Американци су изнова и изнова говорили да не желе да буду увучени у сиријски грађански рат. Доналд Трамп је постао председник захваљујући обећању да више неће бити непотребних ратова.

Да ли ће их амерички народ поново имати? Да ли ће они подржати сукоб са НАТО савезником Турском како би наоружани Курди остали на турској граници иако их Турска сматра терористима? Да ли смо спремни за рат са сиријском војском коју подржавају Русија, Иран, Хезболах, и шиитске милиције из Ирака, Авганистана и Пакистана, и да контролишемо четвртину сиријске територије заједно са Курдима?

НОВА БЛИСКОИСТОЧНА МОЧВАРА?

Америчка коалиција у Сирији је ове недеље саопштила да ће креирање Пограничних снага безбедности трајати „наредних неколико година“, као и да ће оне „бити стациониране дуж граница, уз укључивање делова долине реке Еуфрат и међународних граница на истоку и северу.“ Обратимо пажњу: пограничне јединице формиране од стране САД ће окупирати и контролисати дугачке делове сиријских граница са Турском и Ираком, без обзира на приговоре Сирије. А америчка војска ће стајати иза њих.

Да ли 2.000 америчких војника у Сирији заиста може да одговори том задатку? Да ли би Турци требало да донесу одлуку да очисте сиријску границу од Курда, или би сиријски режим требало да врати контролу над територијом окупираном од стране Курда? Ко је одобрио ову посвећеност новој војсци која, ако се Сирија и њени руски и ирански савезници, као и Турци, у потпуности не повуку, ствара ризик великог рата у који би биле уплетене САД , са Курдима као јединим савезницима?

Што се тиче курдских снага које у Сирији држе страну Американцима, неко би могао да се запита да ли су приметили оно што се догодило са њиховим ирачким сународницима, након што су нам помогли да поразимо ИСИС у Мосулу, када их је ирачка армија истерала из Киркука, док су њихови амерички савезници то немо посматрали?

У шестогодишњем сиријском рату, који можда улази у нову фазу, Америка се сусреће са познатом ситуацијом. Док наши „савезници“ и непријатељи тамо имају своје виталне интересе, ми немамо. Асадови су на власти током читавог животног века већине Американаца. А ми Американци никада нисмо показали жељу да се тамо боримо.

Асадов кључни интерес је очување режима његове породице и поновно уједињење земље. Турски витални интерес је држање наоружаних Курда изван њених граничних подручја у непосредном суседству курдске мањине у Турској, која захтева већу самосталност.

Израелски и саудијски званичници желе да САД Ирану онемогуће обезбеђивање копненог моста од Техерана, преко Дамаска до Либана. Америчка Партија рата жели да сломимо Иран и на Блиском Истоку заувек осигурамо хегемонију својих фаворита.

Да ли су генерали који нас увлаче у Сирију рекли председнику како и када, ако икада, планирају да нас одатле извуку?

Превео Иван Ристић (Стандард.рс)

intermagazin.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.