НИКОЛИНА ЂУРОВИЋ: HOMO NUMERUS

ИСКРА на Фејсбуку

Рекли су му да под овом плавом капом седам милијардити је. Да, на континенту на ком поникао је, он четири милијардити је. Да, у држави чији држављанин је, он осам милионити је. Да, у полису у ком радо политичи, он милионити је. Још рекоше му да је прикладно да у дому свому буде свега их троје, јер тако приличи народу многољудноме. Казали су му да у разреду, здруже ли и разредног милог, он тридесети је. Да, у регистру ђака, под бројем петим регистрован је. Да, по мјери успјеха и критеријуму знања, зналац девети је. Да, по мјери подобности и критеријуму послушности, послушник други је. Још казаше му да је прикладно да увијек буде први, јер само први је најбољи. Рекли су му да на рођењу тежио је три килограма и пет стотина двадесет грама. Да дужио је центиметра педесет и два. Да добро се кријепио, још боље развијао. Да, ђаче прваче, напредно је било, сто петнаест центиметара и двадесет пет килограма. Још рекоше му да је прикладно достићи праву мјеру, метар деведесет центиметара и деведесет килограма. Казали су му да памет одмах су му премјерили. Да на првој провјери памети једва је задовољио, квоцијент памети деведесет, једва је досегао. Да до друге провјере памети еволуирао је, свој квоцијент памети на стотину и десет успео је. Да у неком тренутку бриљирао је, па паметан стотину и четрдесет постао је. Још казаше му да је прикладно распон свог квоцијента памети између деведесет и сто десет распети. Рекли су му да стандардни дипломац дипломира до двадесет и пете. Да уобичајени послодавац упошљава аспиранте до тридесете. Да женик којем је до женидбе жени се до тридесет и пете. Да мировина му сљедује послије шездесет пете. Још рекоше му да прикладно би било да црна земља га не покрије прије седамдесет и пете. Закључише, да он само број је. Да он има своје бројно стање за премјеравање. Да нужно је мјерити га и стандардним прокламовати. Да, нестандардан, инквизиторски, спаљен биће. Нагласише, да не би смио помислити да штогод је више. Да у бирократизацији, он само идентификациони број је. Да у информатизацији, милијардита приказа је. Да у енциклопедији мртвих, у том сахату, четврти биће.

,,Али како ја на број се могу редуцирати, кад осјећање имам сваког парног и непарног броја, збира свих астероида, планета и комета? Зар моја мјера то је права, бити само назнака, парна ил’ непарна?!“ И добро се упитао, још боље је закључио, јер, нијесу му рекли…

Нијесу му рекли да у нумерацији, међ милијардама, милионима, регистрима и грамима, он сам један нај је вриједан. Он, један, једини, јединствени. Он, чији збир генотипа и фенотипа, само његовог је типа. Он, који кад прстом својим даје тисак, његов јединствен је отисак. Он, чија јединствена судбина свакој другој је неслична. Још му нијесу рекли да тај један, приде је и дводјелан. Да дводимензионалност је његова и да све његово на дуализму почива. Да он тачка је сусрета свијета два, а у томе сва његова је тегоба. Да у тој тачки, одвајкада, сукобе се начела два, а овај измирити их вреба. И вјечно траје борба та, помирења свијета два! Још нијесу му рекли да дводимензионалан, један је и тродјелан. Из духа, тијела и душе. Надсвијести, свијести и подсвијести. Знања, искуства и постојања. Мисли, ријечи и дјела. Енергије, ствари и етра. А да таква је божанствена тријада, на међуодносу она почива!

И нијесу му рекли да његовој вишедимензионалности свршетка нема, да једнодјелан, дводјелан, тродјелан он је беспочетан, бескрајан, безбројан. Нијесу му рекли да је већи од звијезда, збира свих астероида, планета и комета. Да у бирократизацији, он број је; у стандардизацији, само стандард је. Но, по стандардима звјезданим, он инфинитан је. Још нијесу му рекли да ће се шест стотина хиљада стотину двадесет три пута разочарати, но да нужно је, бар једаред више се очарати! Да с протоком живота ће се смањивати, потом и дематеријализовати. А да ће потом онако дематеријализован међ комете катапултиран бити. И оно најважније, рекли му нијесу, да баш тамо станује један беспријекорни, чудновати мјерач, антропометар, што математички прецизно, етички коректно, мјери и премјерава. Квоцијент ширине мисли, тежине ријечи, висине дјела. Нарочито, квоцијент преузвишених дјела. Кад премјере те антропометром, уздуж и попријеко, тад сазнаш која ти је мјера права, не јединствени матични број грађана. Тад упишу ти праву мјеру, антропомјеру, у Централни регистар звјезданих субјеката. Тад засијаш ко звијезда ил’ звјездица, ил’ се угасиш без поврата, све зависно од твојих ти дјела. И ево, сада зна да мјера права је бити звијезда Сјеверњача…

Николина Ђуровић

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.