НИКОЛА РОСИЋ АКАДЕМИКУ КОСТИЋУ: Шта је то веће од Газиместана, и више од Дечана, у Европи, зарад чега вреди коцкати Дечане и преоравати Газиместан?

ИСКРА на Фејсбуку

Nikola Rosic

Поштови господине Костићу,

Најпре да Вам се захвалим у име умртвљене младости што је старост дала одређене знаке живота. Наиме, навикнути на традиционалну незаинтересованост Академије за посао који би требало да обавља, сваки помак у том правцу је напредак, ма колико изазивао повраћање.
И да одмах будем јасан, „не слажем се ни са једном речи коју сте изговорили, али ћу до смрти бранити Ваше право да их изговорите“. И не само да имате право на мишљење, већ је оно апсолутно очекивано и пожељно, с обзиром на позицију и улогу коју обављате у српском друштву. Уосталом, оно што остаје иза нас нису само наша дела већ и наше речи, о којима Вам данас желим и имам право рећи шта мислим, предпостављајући да су упућене и мени, као припаднику народа коме сте се пророчки обратили ономад, или сам бар ја то тако разумео.
Желим да знате да нема ничега спорног у првом делу Ваше констатације. Да, Косово и Метохија ни de facto ни de iure више нису под контролом Србије. Али закључци које из тога изводите вређају достојанство овог народа. Ви нисте први који нас лечите разним „истинама“ и освешћујете разним шок терапијама после којих  повраћамо и оно што нисмо кусали. Вређа начин на који себи дајете за право да одредите шта је истина, а шта не, барем када су Косово и Метохија у питању. Јер истина је и то, господине Костићу, да се у вишевековној историји Србије више пута дешавало да неко отима Косово и Метохију и жели да их трајно отргне из нашег цивилизацијског и националног корпуса. Ипак, нико до сада се још није усудио да на било који начин прода оно што сам није зарадио. Претенциозно је што се сматрате компетентним да судите о изузетности геополитичког тренутка у коме се сада налазимо. Европска унија није ни прва, а ни последња глупост којом су лажни чувари националних интереса замајавали овај анестезирани народ.
Проблем је у оном другом делу Ваше филипике, у којој се,  инсистирајући на „достојанственом повлачењу са Косова“ и Ви, господине Костићу, позивате на народ и његову судбину, напомињући то да сте и сами учестовали у Отаџбинском рату на Косову и Метохији 1999. године, за шта Вам искрено одајем признање. Зато ме и чуди Ваша смелост да на тај начин распродајете оно што Вам супруга није донела у мираз већ дедови оставили на образ!
Питате ли се, господине академиче, какву историју ће учити Српчићи када Србија „достојанствено“ укине своје школе на Косову и Метохији? Какву слику ће они имати о својој земљи када почну да уче историју из шиптарских уџбеника, председниче Српске академије наука и уметности? Где ће радити њихови родитељи ако Србија „достојанствено“ повуче своје институције из сопствене покрајине? Верујете ли да ће Шиптари савесно лечити плућа онима којима су до јуче вадили јетру и продавали је на црном тржишту загарављене Европе, докторе Костићу? Верујете ли, као родитељ, да ће шиптарски судови осудити онога ко буде пребио или убио неко Српче због тога што његовим венама тече нека друга крв?
Осим одговора на ова питања, ваљало би и да нам кажете шта је то тако велико, веће од Газиместана, и високо, више од Дечана, у Европи, зарад чега вреди коцкати Дечане и преоравати Газиместан? Чије то снове да сањамо ако своје „достојанствено“ сахрањујемо?  Какав хлеб треба да једемо ако нам је наш горак? Какве то странце треба да примимо у свој дом, ако се свог народа одричемо? Чију историју треба да учимо ако се своје стидимо? За кога децу да рађамо ако својој шибицаримо дедовину? Чиме имамо да тргујемо у Европи ако само за путарину до ње продајемо породичну сребрнину? И најзад, да ли и Ви нудите некоме Косово у моје име, господине Владимире?
Онима који су о Вашем ставу имали шта да кажу замерили сте, како сте у овонедељном издању „Недељника“ ламентирајући над својом судбином изјавили, то што су „мерили Ваш патриотизам“. Мени то није намера, напротив. Само желим да знам шта нас толико добро чека на рушевинама данашње Европе у којој је Христа заменило дебело црево, Делакроаову Слободу која предводи народ – Атифета Јахјага, а Русоа – Хашим Тачи?

Никола Росић

Ко је Никола Росић?
Никола Росић је рођен 19. марта, 1991. године у Новом Пазару. Основну школу је похађао у Новом Пазару и Елмхулту (Краљевина Шведска). Средњу Економску школу, смер за право и администрацију, завршио је 2010. године. Тренутно је апсолвент на Правном факултету Универзитета у Београду на смеру за Међународно право. У међувремену је боравио на стручном усавршавању на МГИМО институту за међународне односе при руском  Министарству иностраних послова (Московский   государственный   институт международных  отношений  – Университет, МИД России) на тему ,,Russian Foreign Policy: Modern  Challenges  and  Contemporary  Russian Energy Policy“. Такође, завршио је једногодишње додипломске студије „Примењене дипломатије“ у аустријској фондацији Friedrich  Ebert Stiftung. Годину дана касније уписује двосеместрални додипломски програм „Форум за дипломатију и међународне односе“ на Правном факултету Универзитета у Београду који са успехом завршава. Учесник је многих домаћих и међународних конгреса, семинара и форума из области геополитике, права и политике. Коаутор је монографије „Косово и Метохија је душа Србије“ у издању Факултета безбедности Универзитета у Београду, и аутор неколико текстова. Оснивач је и први председник удружења уметника „Друштво младих уметника Рас“. Говори енглески и служи се руским и шведским језиком.

nikolarosic.weebly.com

Тагови:

10 коментара

  1. Marry San каже:

    U delu teksta iz biografije Nikole Rosić potkrala Vam se jedna greška. „Friedrich – Ebert- Stiftung“ nije austrijska, već nemačka fondacija, bliska partiji SDP.

  2. Živica Strahinović каже:

    Blago majci koja Te rodila!!!

  3. Kasim каже:

    Postovani gospodine Rosicu
    Potpuno se slazem sa tima da imate pravo da odgovorite gospodinu Vladimiru i bas tonom sa kojim ste mu i odgovorili. Znam da to niste uradili da bi dokazivali svoj patriotizam, vec izrevoltirani zakljuckom predsednika SANU, i mene je pravo da vam recem iznenadio. Navikao sam na neke drugacije zakljucke sa te strane bar iz proslosti. Sta mi se ne svidja, ne svidja mi se ovaj deo u vasem pismu: “ Верујете ли да ће Шиптари савесно лечити плућа онима којима су до јуче вадили јетру и продавали је на црном тржишту загарављене Европе, докторе Костићу? Верујете ли, као родитељ, да ће шиптарски судови осудити онога ко буде пребио или убио неко Српче због тога што његовим венама тече нека друга крв?“. Kao prvo to oko prodaje organa jos nije ni na jednom sudu dokazano, a vi kao buduci pravnik znate da niko nije kriv dok se suprotno ne dokaze, a i da jeste nije to radio citav albanski narod sa Kosova nego kriminalci u ratu, (ako su radili). Ne svidja mi se ni to sto sumnjate u svoje kolege albance da ce pravicno suditi, cak razmisljam o tome da sa takvim vasim stavom, ne znam da li bih pristao da me branite na sudu, jer ako mislite da vase kolege druge nacionalnosti ce suditi prema nacionalnom kljucu, zasto bih verovao da vi to necete raditi. Verujem da ce albanski lekari leciti svakog pacijenta podjednako kao i srpski i bilo koji. Ovakvo misljenje o drugima bojim se da baca jednu losu senku na vas same.

  4. rade каже:

    Kasime, dacu vam samo jedan primer, sto se tice HIPOKRATOVE zakletve kosovskih lekara. Sigurno se secate „masovnog trovanja u Pristini“,kada su u nesvest padali po ulicama samo Albanci. Albanski lekari su prilikom pregleda tih padavicara tvrdili da je trovanje po etnickom principu uradjeno i vapili za intervencijom zapada, da spasavaju otrovane albance! E takvi lekari nikada ne bi lecili Srbe, a Bogami to vam je vecina.

  5. Prof. Dr. Aleksandar DUNDJEROVUC каже:

    Kolega Kostic reci oslikavaju realnost ali Srpske akademoje….on je predstavnik mrtve akademije (u duhovnom i intelektualnom smislu) koja nema pojma o tome sta treba da bude Srpski nacionalni interes a jos manje sta su stvarna desavanja u svetu.
    Divno je sto neko obraca oaznju na nesto sto nema znacaja…i nikakvu moc.

  6. Goran каже:

    Gospodine Kasime !!!

    Nikada a ni ubuduce mi vam necemo vjerovati,,bilo je hiljadu puta sansa i vi ste nas uvijek varali,,vi ste nas neprijatelj,,definitivno i postavljacemo se onako kako nama odgovara,,to svi u Evropi znaju ,,sta ste radili ali zbog odnosa sa Amerikom ne „smiju“ to otvoreno da govore,,mi cemo cekati nasu sansu,,,Amerikanci,,pa oni sutra promjene svoje,, nazovimo“prijatelje“,,,Ceracemo se gospodine Kasime,,,,hahaha

  7. Љиљана Кривић каже:

    Немам ја ту нешто паметно да додам.Дечку свака част на размишљању и свему што је до сада научио и показао.Волела бих само да се њега неко сети и још великог броја паметне и образоване наше деце. Са њима би смо имали шансе,овако са партијским послушницима баш никакве. Драго ми је да наша младост размишља својом главом и не заноси се лажним сјајем и животом у бајци у земљама запада.

  8. Mira каже:

    Dragi gospodine Kasime, buducnost se kreira ili uci iz proslosti. Pa zakljucite sami.

    • kasim каже:

      Gospodjo ili gospodjice Miro upravo o tome i pricam, samo sto je za vas proslost dogadjanja zadnjih 35, godina a za mene malo veci period koji se odnosi na period pre ovih 35 nesretnih godina za sve nesretnih.

  9. Mihajlo каже:

    Često se pitam zašto nas EU ne primi u članstvo ovakve kakvi smo. Primetio sam da kada prođem mađarsku granicu više mi niko ne traži pasoš. A tek kada se vratim u Srbiju ponovo mi traže pasoš. Po meni kada bi smo ušli u EU sa Kosovom nikome više ne bi bilo važno gde je granica. Albanci i Srbi bi morali da se ponašaju po zakonima EU. EU policija bi zavodila red a svaka nacija u EU ima svoja zagarantovana prava. U Beču niko ne pita za nacionalnost ali red, rad i disciplina mora da se poštuje. Austrougarska nam je objavila rat a svi naši sada žive baš u njoj i niko ne pita za Gavrila Principa koji je ubio njihovog prestolonaslednika a moj unuk u austrijskoj školi uči da je atentat bio izmišljeni „povod“ za Veliki rat. Neko nas ipak zamajava……

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.