НЕНАД ПОПОВИЋ: На страни истине и правде

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Постоје тренуци у историји народа и политичара када њихов избор не само да судбински одређује будућност већ и прошлост. Зато је одлука да јединице Војске Србије поносно марширају на Црвеном тргу један од таквих избора. Отуда одлука да се бат чизама елитних јединица Војске која долази из Србије чује у Москви, изазива несразмерно велику буку и месец дана пре него што је тај марш почео. И тај бат чизама већ снажно одзвања и у Бриселу и у Вашингтону.

Али, чиновници западног света тешко могу да разумеју да Србија својим избором учествује на војној паради у Москви, у част обележавања 70. година од фашизма, брани сопствену част и успомену на своју антифашистичку прошлост. Као нација, ми не смемо да заборавимо готово два милиона жртава које су пале у борби против нацизма, као највећег зла у историји. Напротив, Србија је у некадашњој Југославији била носилац антифашистичког покрета, стварајући један од најснажнијих фронтова у Европи, као отпор Хитлеровој болесној визији света. Србија је и тада могла да бира. Могла је да сагне главу. Могла је да ћути. Могла је да калкулише и чак да се приклони идеји базираној на истребљењу народа и увођењу глобалне диктатуре, концентрационих логора и гасних комора, као идеји Хитлеровог новог поретка. Али, избор Србије је био једноставан и због тога тако храбар. Србија је изабрала страну истине и правде и супротставила се доктрини истребљења читавих народа и жеље да се апсолутно влада и доминира светом. Зато славну борбу против фашизма Србија никада не сме да заборави и своју будућност мора да гради на таквом баштињењу историје. Само је такав избор гаранција да Србија неће погрешити у будућности. И Србија тада није била сама. Заједно са савезницима, Совјетском Русијом и западним пријатељима, створена је победничка коалиција у борби против зла.

Али, времена, људи, њихови карактери и интереси се мењају. Западни свет данас жели да заборави заједничку борбу против Хитлерове Немачке са Русијом, како би се заувек поразила идеја стварања надрасе и истребљења читавих народа – Јевреја, Словена и Рома. Западни свет данас жели да заборави да је славна Црвена армија дала кључни допринос коначној победи против Хитлера. Западни свет данас жели да заборави највећу битку у људској историји, Стаљинградску битку, жели да упорно порекне како је готово 25 милиона Руса и осталих народа које су чиниле Совјетски Савез дало живот за коначну победу. Западни свет жели да заборави да су трупе Црвене армије ослободиле Аушвиц и Берлин и онај тренутак када се руски војник Михаил Михин, 30. априла 1945. године, попео на зграду Рајхстага и на њој истакао победничку заставу.

Зашто сада наши западни пријатељи и некадашњи савезници у борби против фашизма желе да порекну ове чињенице? Зашто њиховој визији новог света толико смета истина о прошлости? Зашто је данас Србија изложена огромном притиску да се приклони тој колективној амнезији и заборави да су трупе НОВ, заједно са снагама Црвене армије, ослободиле Београд, а да су потом јединице југословенске војске коначно протерале нацисте из земље? Лицемерје европских званичника досегло је врхунац када су одредили бриселског чиновника осредњег ранга, Словака Едуарда Кукана, да упути опомену Србији, да ни случајно не помисли да се придружи маршу победничких армија на Црвеном тргу. Тиме је он показао дубоко непоштовање према више од 150.000 совјетских војника који су погинули у борби за ослобођење Чехословачке у Другом светском рату. Треба ли да нову историју пишу такви људи, а да истина о антифашизму које се још сећамо буде заувек закључана у некој од бриселских или вашингтонских фиока?

Треба ли да нашој браћи и пријатељима у Русији да кажемо: „Не, никада вас нисмо познавали. Не, никада се нисмо заједно борили против Хитлера. Не, никада нисмо заједно крварили, мислећи да стварамо бољи свет без концентрационих логора и гасних комора! Не, нећемо са вама славити тај Дан победе, 9. маја, већ ћемо славити дан када су Француска и Немачка створиле организацију за угаљ и челик, која је касније постала надевропска организација познатија као – Европска унија“. Имали смо и такву могућност. Да кажемо Русима да никада нису постојале ни Стаљинградска битка, ни битка за Београд. Да Руси никада нису ослободили Аушвиц и Берлин и да је све то био обичан сан.

Зар да се сада Срби окупљају и прослављају Дан угља и челика, уместо Дана победе против фашизма? Нисам циник, али тешко ми је и да замислим како Срби подижу чашу шљивовице и испијају је на екс у славу када су се ујединили угаљ и челик у танку легуру Европске уније. Онда се сцена наставља: Срби се изљубе, поново наздраве и испију још једну чашицу у славу Едуарда Кукана! Само замислите где ће наша срца бити 9. маја и добићете одговоре на сва питања и на све дилеме. Одједном ће истина пукнути пред нашим очима и питање избора више неће постати ни политичко, ни геополитичко, већ – логично.

Да ли ће Срби бити са Куканом у неком бриселском ходнику, или ће марширати заједно са нашом војском на Црвеном тргу, славећи дан када су поражени Хитлер и нацизам? Ви знате одговор, а знам га и ја. Срцима ћемо бити у Москви, и наздрављаћемо војскама које су победиле зло.

Ненад Поповић, Данас

Тагови: ,

1 коментар

  1. milena niksic... каже:

    Istina je što kaže Nenad PopovićSrpska srca će biti u Moskvi pored Putina, jer i kada nismo tamo, naše srce nije ni pored Vučića, ni Tome, nego pored Putina, pored Istine, mi trebamo našu braću Ruse, jer oni nam i sada kada smo ih izdali ustvari Vučić, kada je priznao celu Ukrajinu, a oni Kosovo nisu, a Rusija nam je bila jedna jaka Podrška u UN, da stavi veto, a sada smo i to izgubili, a EU kaže da će razmatrati do 2030 g. da li ćemo ući u EU ili čekati pred vratima, nikada nećemo ući u EU, već će nam EU sve deo po deo oduzimati, počeli su od Kosova,pitam se da či će neko uhapsiti Tačija u Beogradu kada treba da ga čuva 4000 policajaca, i on će i doći u Beograd mada se Dačić izigrava kljukanog guska da ne treba da dolati, ma on će doći, i razgovarače sa Vzčićem jer imaju zajednićkog prijatelja Arapa iz Emirata koji će doći i kod nas, (ali malo sutra) jer je on naoružavao i izdežavao UČK , a sada im i napravio i vojsku, a gde je naša vojska? trune negde po Kosovu, Košarama, uod Krfa prreko Albanije,pa do Berlina, i on tako gazi preko tih leševa, jednom će ga stići noćne more kada neće moći ni oka sklopiti, a mi ne damo Vojvodinu, nedamo Vojcodinu Srbiji, dok su oni na vlasti, kada oni odu Vojvodina će biti Severna Srbija <3

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.