РАТКО ДМИТРОВИЋ

Не тражи Запад кооперативност, Запад тажи безусловну послушност Србије

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Не тражи Запад од Београда да буде кооперативан, да сарађује. Не, Запад тражи пуну, безусловну послушност, Запад тражи све а не даје ништа. Ено вам Русије за наук. Кад ту нуклеарну велесилу, земљу с најбољом армијом на свету, прострту кроз једанаест временских зона настоје да понизе, да јој све узму а ништа не дају, шта од тог и таквог Запада може да очекује мучена Србија, оклеветана земља и народ у њој, мераја, што би рекли Турци, на којој свако ради шта хоће и кад хоће.

Може Београд сутра да призна независност КиМ, Запад ће већ у петак тражити територијалну аутономију за Албанце у тзв. Прешевској долини. Могу да нас натерају на продају „Телекома“, Електропривреде, наменске индустрије… неће им бити доста. Тражиће контролу над ораницама, пашњацима и на крају над изворима питке воде. Ово последње можда пре свега; свет се муњевитом брзином приближава времену кад ће се водити ратови за воду, а не за нафту. И ту је Русија, с Бајкалским језером и безбројним сибирским рекама, најбољи пример.

Шешељ је из Хага насилно бачен на шаховску таблу Србије да би у одређеном тренутку био употребљен као тешка фигура. То је истог трена било јасно и њему и свима нама. Тај тренутак је дошао; Београд одбија да уведе санкције Русији и да формално, потписом Николића или Вучића, призна независност Косова и Метохије. Сила је убрзана 24. марта, оним окупљањем испред разрушеног Генералштаба и говором председника Владе Србије од којег Запад очекује више него што он, и да хоће, не може да да. Ни објективно ни субјективно.

У српском сагледавању политичке историје свакако прецењени Никола Пашић имао је добру формулу за овакве једначине: Чекати, чекати, чекати…

Ратко Дмитровић, Новости

Тагови: ,

3 коментара

  1. Zivojin каже:

    Bezuslovna poslusnost…kako to ponizno zvuci, to je kapitulacija..koju Srpske tradicije i ponos nikada nece promeniti.

  2. Branislav каже:

    Gospodine Dmitroviću svaka Vam čast ali zaboravili ste Rašku, Vojvodinu pa će da izmisle ko zna šta već jer ta nezasita neman ne zna šta je dosta. Ko god da je na vlasti oni imaju isti cilj samo mada im više normalno odgovaraju oni bezuslovno poslušni. Resursi su im najbitniji to je svakom normalnom jasno.

  3. Зоран каже:

    Само бих прокоментарисао претпоследњи пасус, моје мишљење је да су Шешеља пустили наменски, било је то баш непосредно након што је Рашковићева победила у ДСС-у, и када се је оформила сарадња ДСС-Двери. Таман што су се по први пут после 2000. године две веће патриотске фракције удружиле, што је створило могуће језгро за окупљање мноштва мањих фракција. Запад увек плански повлачи потезе, једноставно су проценили да ће Шешељ да направи карамбол у патриотском блоку. И направио је! Када је он имао осећај за било какву политичку стратегију?! Увек је био горд, ауторитаван, необјективан, наметљив и разметљив, жељан да се наметне свима, да ведри и облачи… На кога ли ме ово подсећа? Али да се вратим на западњаке, сигурно су они разматрали разне могућности, то да ли он може да угрози власт, као и то да ли ће да обједини патриотски блок, и проценили су да не може да угрози власт, и да неће хтети да обједињује патриотски блок. Добро су проценили зар не? Какве су последице наменског пуштања Шешеља? Одмах је оптужио Рашковићеву да ју је поставио Вучић, чиме је страшно оклеветао и компромитовао целу ову коалицију Двери-ДСС, али никакве доказе за ове тврдње није презентовао, но штета је начињена! Било је и других напада на њу од стране Шешеља, веома ниских удараца, да јој је бивши муж Хрват, да има два презимена, па онда извучена из контекста једна реченица, али ако се погледа цела та спорна емисија где је Рашковићева гостовала може се видети да је она овде усрдно бранила српско становиште. Против ње нема ама баш никаквих доказа, а њен отац је био поштен човек и искрени родољуб. Шешељ је на њу пренео свој стари сукоб који је имао са њеним оцем, јер Рашковић је позивао народ у Крајини да се смире и да покушају дипломатијом да избегну, или макар ублаже катастрофу, док је Шешељ у то време био у својој ратнохушкачкој фурији (Хрвати су имали амере, а ми нисмо имали Русе у датом тренутку), и био је у конфликту са Рашковићем. Прочитајте Рашковићеве књиге па ће вам бити јасно о чему причам овде, сам Рашковић је био човек од реномеа. А хајде да се мало упитамо, шта је икада уопште постигнуто са Шешељевом помпезном реториком? Шта смо ми Срби добили од тога, шта нама значи његова „победа“ у Хагу? Шта нама значи што је на највулгарнији начин комуницирао са нашим душманима? Није ли он њима давао алиби да нас вечито срозавају, и да раде са нама шта им се прохте? А друга ствар, још важнија, је та да је управо из Шешељеве реторичке кухиње изашла ова опака неман на власти. Када се пажљиво погледа може се уочити сличан стил у наступу, сличне жонглерске вештине, иста је то школа, да не кажем циркус. И на крају крајева, какав је то човек кога најбитнији сарадници издају, и какав је он проницљиви вођа када их није прозрео? Нешто је труло у вези са овим човеком, не нешто, него свашта нешто.
    Ја само гледам са стране и трудим се да здраворазумски резонујем, никоме не припадам, осим српском родољубљу.
    Поздрав за ИСКРУ!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.