МИРЈАНА БОБИЋ – МОЈСИЛОВИЋ: „Ко је овде луд?“

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: intermagazin.rs

Ко је овде луд?

То је питање које би ових дана свако могао да постави, само приликом овлашног прегледа насловних страна домаће штампе. Са једне стране, јавља нам се да нам Путин шаље мигове, ракете и да „нико не сме да нас бије“, док са друге стране, просечан читалац новина не може да разуме ко то прети Србији и чиме: ЕУ сваког дана шаље понеког емисара да изјави како је Србија кључни фактор мира на Балкану, и како јој такав статус обезбеђује миротворачка политика српске владе, те да ће због тога Србија једног дана бити примљена у ЕУ, ал` ка` ће, не знамо. Ипак, лоше вести из Албаније, са Косова и са југа Србије, одједном почињу да стижу једна другу.

Косово жели да формира своју војску, албански премијер Еди Рама, затим и Хашим Тачи све чешће помињу стварање Велике Албаније као реалне могућности, а на то се ових дана надовезао и председник Општине Бујановац Јонуз Муслију, који је изјавио да званична Тирана има пуну подршку за уједињење Албаније и Косова, ако изостане њихова европска перспектива, али не без Прешева.

„Унија Албаније са Косовом без Прешевске долине, без Медвеђе, Бујановца и Прешева, бесмислена је. Сада је кључни тренутак да Албанија и Косово покажу Србији да је то део Албаније у који не треба дирати.“ Додао је још и да „Србија треба да буде срећна што Албанци неће тражити и Ниш“.

На то је шеф српске дипломатије Ивица Дачић поручио: „Албанци би требало да добро одмеравају своје речи, јер нема на међународној сцени више њихових заштитника који су бомбардовали Србију како би Косово отели Србији. То се више никад неће поновити“, и додао да Србија никог не провоцира, али се никога и не плаши. И упитао да ли ће ЕУ, САД и Велика Британија проговорити.

И одговор је стигао. Портпаролка Европске комисије Маја Коцијанчич је лепо јавила да „уместо запаљивих изјава, сви у региону би требало да се фокусирају на реформе и сарадњу“.

А реформе и сарадња воде нас на пут европских интеграција, па у то име треба ваљда очекивати да у Нишу називи улица буду написани и на албанском језику, да се пожури са прављењем ауто-пута Београд – Тирана, пошто је познато да је тај ауто-пут неопходан Србији јер би сви грађани Србије похрлили у Албанију на море. И, с обзиром на чињеницу, је л` те, да је познато да пут Србије у Европу иде преко Тиране, а ко то не разуме, нек се поново врати на часове географије. Што се тиче фокусирања на реформе и сарадњу које у овим тешким тренуцима препоручују емисари ЕУ, није нелогично претпоставити да ће се већ неко, из Србије, брале, (!) потрудити да ућутка српског патријарха који се дрзнуо да на претње из Тиране, Приштине и Бујановца оштро јави верном српском народу да је у питању само „пусти албански сан“.

Што се тиче регионалне сарадње, фокусирања на реформе, градње ауто-пута који ће омогућити Едију Рами и брзу везу са Бонд- стил базом и са Европом, сасвим је логично да Србија ускоро одустане од гоњења Рамуша Харадинаја, јер његов батица прети да ће направити хаос у знак одмазде, и јер би се то могло схватити као потпуно непотребно устресање хармоничних одоса на Балкану. Такође је логично да ће у име европског пута, ЕУ интеграција и умилног гласа европске портпаролке, о чему се уопште не пише у српској штампи, Србија морати да прими избеглице из Африке и Азије, према плану Карла Билта, у износу од 4 одсто од укупног броја становника, а ако се неко успротиви, сасвим је јасно да је из рукава лако извући и македноски сценарио, тиранске стихове или манџуријског кандидата.

Са друге стране, чињеница је да је јавно мнење у Србији ионако умртвљено и разусловљено од било какве реакције на неку велику тему каква је државност, територијалност или, не дај боже, национални интереси. Овде се са више страсти, што неко рече, брани паркинг место, него југ Србије, који се и тако и тако никог не тиче, с обзиром да нам мундијалисти већ скоро три деценије поручују да Србија мора да буде мала, да би Европа била велика.

Паметном човеку је и само ово што чита у последњих десетак дана довољно да закључи да је разваљивање Србије озбиљан и дугорочан пројекат који траје већ двадесет осам година, без престанка, и да је уништавање Србије у моралном пре свега, а затим у политичком и државном смислу, само с времена на време другачије упаковано.

Другим речима, Србија је већ депортована у Европу, само што нема никога да нам то јави.

Вечерње новости, intermagazin.rs

4 коментара

  1. Марија каже:

    Све само неко нарицање а имали неко визију за излазак из овог тамног вилајета!Ако немате онда ћутите јер само још више додајете бензин на ватру.Кад се срби Бога сете и својих грехова биће нешто,овако….никад.

    • Србијанка каже:

      Драга госпо Марија, имате ли ви визију ? Ако имате, будите љубазни па је поделите са осталима који је немају. Ако је пак ни ви немате, онда то питање поставите не аутору текста, који преноси чињенично стање, већ онима за које сте гласали или који су одговорни за наведено у овом чланку, с’обзиром да су управо они најодговорнији и за тај бензин и за ватру. Такође, наталитета те религијске флоскуле, јер нису само верници исправни и једине патриоте. И на крају, порадите на писмености.

  2. Рођени каже:

    Слажем се са Мирјаном Бобић Мојсиловић и са Србијанкиним коментаром, а по Маријином мишљењу треба ћутати ћутати и само ћутати…Шта нас брига за све???!!!

  3. Pressa каже:

    Bobicka je napravila, i to dobro, „presek“ onoga sta nam se desava. Odredila je i vremenski period od kada traje „rastakanje“ Srbije, a sa njom i rastakanje nas koji zivimo na ovim prostorima. Bez obzira koje vere i nacije bili. „Veliki kuvar“ u svom arsenalu ima ogroman izbor „zacina“ koje dodaje po potrebi. Od mekih pritisaka do kolaterarnih steta. Uz put brise ili pokusava da izbrise istorijski kod naroda sa prostora Srbije, kulturu… Ekonomiju je sveo na nekoliko javnih preduzeca koja se jos „drze“ i ostala mala i srednja. Bez napomene da sa malim i srednjim nema napretka, samo tavorenje. Uz „svetlu buducnost“ dualnog obrazovanja, cime ce nasa deca i njihova deca i njihova deca biti kvalitetna najamna snaga, taman svesna da su ideali big mekovi, kola, pice…taman sta treba. Uz tv rijalite, nista im ili nam nece nedostajati. Sta je izlaz, kako neko rece i upita ? Da, verovatno i u Bogu kroz shvatanje i tumacenje i ponasanje bozijih reci. Od svestenstva do obicnog puka ma koje vere bio. Sa svima onim izmedju. E ti izmedju moraju da ucine: da se bolesni ne lece SMS porukama, da isplata penzija ne bude glavna vest u medijima vec normalnost o kojoj se ne govori na sva „zvona“, da shvate da smo i previse siromasni za skolovanje kadrova i za zapad i za istok / da deca rade i zarade kod nas, da smanje svoje prisustvo „u“ i „na“ medijima za 95% a mozda i vise, da shvate da Srbija nije postala onda kada su oni zakoracili na tron – da je bilo i pre i da ce biti i posle njih, da Srbiju treba vratiti i u Bujanovac i u Tutin i Mitrovicu, da se narodu kaze koliko smo duzni i kome i zasto, da narodu kazu koliko ce nas stvarno kostati i kosta sva infrastruktura koju gradimo i koja ce se gtaditi, da … ma za oocetak je i previse !

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.