МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: Не псуј Бога, молим те!

ИСКРА на Фејсбуку

(Михаило Меденица)

Слава је. Седимо за софром пуном свега. Препуном. Превише је то, но…
Мало је коме до пламена свеће, иконе, славскога колача…добрано се већ попило и слава је тек збор флаша што испијају људе на екс…
Ћутим и гледам у флашу- гледа она у мене, љута је откад смо се разишли, није ишло више, шкодио сам ја њој више неголи она мени…
– Јеботе Бог, новинар, што не пишеш о цркви, шта раде ове владике и попови…- кљуну ме у ребра ово пјано до мене, ко да проверава јесам ли ваљано парче печења, презирући посну трпезу.
– Не псуј Бога, молим те!
– Ма, не мислим ја на Бога ко на Бога већ на ове његове шта раде, јеси ли видео..?
– Које његове, брате?! Сви смо Његови! И они који не верују у Бога- Бог верује у њих!
– А, јеботе Бог, знаш на шта мислим, на ове тајкуне у мантијама, бре!
– Не псуј Бога, молим те! Псујеш себе, сваког претка и потомка кад опсујеш на Бога…
– А, што, теби је у реду ово што ради црква па им изиграваш портпарола, а?!
– Јесте, сасвим ми је у реду! Црква чини исто што и 2000 година уназад…
– Аха, и тад су владике и попови били овако бесни и бахати, јел?! Пре 2000 година су терали “аудије” и бројали лову на камари?!
– Ти говориш о људима а не о цркви, брате…
– Па, то је црква, бре!
– Не, то су људи, баш као ти и ја, грешни, порочни, непокајни или пак све супротно томе, како ко…
– Е, видиш, за мене је, рецимо, поп- црква, а кад ме поп изневери изневерила ме је
и моја црква, знаш!
– Видиш, за мене је поп послушник као и нас двојица, а њему на душу и савест како ће то послушање да чини? Ако те је изневерио човек- ниси ти, брате, никада веровао у Бога и цркву, већ грех, земљу и прах…
– А?! Шта лупаш, бре, па ако је Бог створио човека према свом лику значи да су они као и он, а у такве и такву цркву ја не верујем!
– Али беспоговорно верујеш у себе, а створен си једнако по Божијем лику?! Црква је, брате мој, више од опскурних владика и парољубних попова, схваташ?
– Па, како ја да верујем ако треба да се угледам на њих, а они ко тајкуни, бре?!
– А, ко ти је рекао да верујеш у њих?! Веруј у себе, у оно најбоље у себи и верујеш у Бога! Ако су они лоши а ти буди два пута бољи и ништа друго Бог од тебе не очекује…
– Ја да будем бољи од неког ко треба да ми је узор?!
– Најпре, и међу свештенством и монаштвом имаш предивне људе, немој све збирно у исту котарицу, а све и да нико од њих не ваља- Свето писмо и Свети оци нас уче да се загледамо у себе а не пред себе. Ето, не замери, али приграбио си ту флашу па је празниш верујући да те на њеном дну чека Господ, а на цркву хулиш уз пламен свеће, кандило, икону, колач…
– Не, не, не…мењаш тезе, не треба ја да исправљам цркву већ она мене- мене!
– Па црква нас, Богу хвала, исправља и кичмени већ две и нешто хиљаде година, брате, о томе ти и говорим! Црква је наш стожер вазда и када су кључеви од порте код недостојног можда, ако је уопште нама дато да ценимо ко је достојан..?
– Јесте нам дато! На нама верницима је да кажемо ко ваља а ко не?
– Није то избор за мис, брате, па да ценимо и оцењујемо, а и то што не ваља, не ваља једнако у нама колико и у клеру! Не вире владики крила под мантијом, нити нама двојици под кошуљама…
– Добро, али како ја да објасним детету да…
– Својим примером, брате! То ти је вера у Бога! Својим му примером покажи шта је човекољубље најпре, па ћеш стићи и до братољубља и богољубља, а онда си у цркви и када си на ливади, веруј ми…
– И сад си ти као бољи од мене што не пијеш, не псујеш Бога и држиш ми предавање?!
– Ни случајно! Напротив, лошији сам и грешнији! Не пијем јер сам своје препио, Бога не псујем јер псовком унизим себе у себи а ово што ти говорим није никакво предавање, брате, већ покајање, исповест…
– Заболе те, значи, за њихова беснила, “аудије” и остало?
– Баш! Више ме брину моја посрнућа и…
– Па ти толко фин да их изгледа и немаш, бре?!
– Под водом сам ти ја, брате, више неголи над њом, али верујем да сваки пут кад изроним и удахнем то дар од Бога а не неког владике и ауспуха његових кола. Црква смо ти и ја, порозна и нестална ко наше светиње, али једнако црква! Престанеш ли да верујеш у њу престао си да верујеш у себе, а онда ти бахатници у мантијама имају права да чине шта желе јер се угледају на тебе…
– А, не, ми треба да се угледамо на њих и да…
– Ми треба да се угледамо на лик који јутром видимо у огледалу и спознаћеш сву силину љубави и милости Божије!
– А владика нек вози “ауди”, а, а ја ћу пешице?
– Нек вози! Нема у том “аудију” снаге колико у твојим ногама да се успеш до врха, а тамо те чека…
– Бог, а?!
– Ти, брате! Ти си горе. Црква, вера, Господ…све је то на том врху, у теби, а “аудију” прокувао мотор још у подножју, разумеш…
– Хоћеш ти да попијеш једну, лако ћемо, бре, за цркву?!
– Нећу, хвала ти! Наравно да ћемо лако за цркву, ми њу вазда можемо понети јер на нашим је ногама, но тешко њој са нама…
– Ај’ бар једну за домаћина…
– А, схваташ ли уопште, брате, ко нам је домаћин..? Видиш ли колико је благ и човекољубив, не љути се ни када му флашом у славу наздрављаш…
– Па, што да се љути, он је и понудио…
– А, схваташ ли уопште, брате, ко нам је домаћин..? Ово је гостопримник, а домаћин је…
Слава је. Седимо за софром пуном свега. Препуном. Превише је то, но…
Мало је коме до пламена свеће, иконе, славскога колача…добрано се већ попило и слава је тек збор флаша што испијају људе на екс…

Михаило Меденица

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.