ЈЕДНА ПРИЧА О ПРОТЕКЛИМ ПРАЗНИЦИМА: Возило спасено, прасићи нестали!

ИСКРА на Фејсбуку

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Својевремено је песник Бранислав Петровић певао: „Мани приче и аласе, / најбоља је риба прасе. / Ако ниси им’о прасе, / на овај живот попишај се“. Песник је мислио, наравно, на новогодишње и божићно прасе. А до прасета се, уочи управо минулих празника, могло доћи на више начина: из сопственог обора, куповином на пијаци, или код сеоског домаћима који гаји свиње, или у некој од печењара којих је у сваком граду и у већем селу. Дакако, уз одређену свотицу новца, мању или већу – за празнике буде мало скупље.

А могло се добити прасе и без жуте банке, џаб-џабе. Не једно, него 13 печених прасића и три јагњета приде. Потребно је било наћи се на правом месту у право време, имати оштро око, брзе рефлексе и спремност на ризик. А све је то поседовао један Београђанин који се, за сада, у полицијском записнику са увиђаја води као НН лице.

Наиме, уочи једног од јануарских празника, пред продавницом горњомилановачке печењаре „Уранак–Елез“ на Зеленом венцу, зауставио се „пикап“ са 16 испечених бравова. Возач је изашао из кола, ушао у продавницу да се пресвуче како би, потом, могао да истовара и уноси у радњу прасиће и јагњиће од којих би свакоме поцурила водица на уста. Кључ је остао у брави за паљење (остајао је толико пута раније и ништа се није десило). А кад се појавио из продавнице, спреман да започне истовар – возила није било.

Нађено је после пет дана. Извесни Д. Узелац са Лабудовог брда уочио је да „пикап“ милановачке регистрације на којем је био наштампан логотип и назив печењаре дуго стоји паркиран пред његовом радњом. Било му сумњиво, потрудио се да дозна телефон печењаре „Уранак–Елез“ и – возило је спасено. Али, око триста килограма печења, вредних три хиљаде евра, поједено је на месту или на више места којима није било намењено. Власник је, ипак, срећан што му је возило враћено, а и грађанин НН је, нема сумње, задовољно трљао руке, било да је појео или продао гратис добијено печење. Возач се, такође, дозвао памети: не остављати кључ у колима, макар их и на секунд напуштао.

Б. Ломовић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.