ДР МИЛОШ ЗДРАВКОВИЋ: Зашто је Русија економски нерањива?

ИСКРА на Фејсбуку

slika milos zdravkovic

Без обзира на све потешкоће са којима се тренутно суочава руска економија услед западних санкција и пада цене нафте, Русија је била и остаје најбогатија земља света са природним ресурсима и богатствима. Али, то је само добра основа за статус индустријске велесиле.

Бројке показују да је Русија прошле године извезла робе у вредности од скоро 550 милијарди долара, а да више од половине (55%) руског извоза чине финални производи, продукти пољопривреде, а не сировине. Пре свега, то се односи на производе из нуклеарне, космичке, војне и авионске индустрије, те производња житарица.

Свет се „навикао“ да руске нуклеарне електране, авионе (војни и цивилни) и бродове може видети на сваком кутку планете Земље. Русија је и војна велесила, а налази се на другом месту у свету по извозу оружја. Према подацима међународних институција, прво место на глобалном тржишту наоружања држе САД са уделом од 31 одсто, док Русија покрива 27 одсто тржишта, док су сви остали далеко иза. (Извор: www.usatoday.com)

Занимљиво је, међутим, да Руси имају веће приходе од извоза пољопривредних и прехрамбених производа него од оружја, а овај фрапантни податак је послужио као основа за настајање овог текста. Чак и поприлично информисане особе су „затрпане“ искривљеним информацијама да је Русија велики увозник хране, те да се као последица санкција осећа велика несташица хране чак и у московским супермаркетима. То је делимично тачно, само се никада не помиње да је увоз хране у Русију занемарљив у односу на домаћу производњу, „Поређења ради, извоз пољопривредних производа за трећину је премашио вредност извоза оружја,“ изјавио је недавно руски министар пољопривреде Александар Ткачев, те је додао да приход од пољопривредних производа тренутно износи више од 20 милијарди долара. Главни купци су Турска, Египат и Иран. Турска је и прва земља НАТО блока која не поштује украјинску блокаду Крима, упркос посебним односима са кримским Татарима (лидер кримских Татара је и творац економске блокаде Крима) и жучним споровима Анкаре и Москве око Асада. Штавише, турске власти у разговору са руским дипломатама посебно подвлаче да застој у изградњи „Турског тока“ није у вези са политичким несугласицама ових држава. Турска није Бугарска и неће наносити штету својим грађанима одбијајући статус транзитне државе, али ни приход који може бити остварен уз овај статус. Сирија је Сирија, Крим је Крим, а новац је новац!

Фото: Блиц, Твитер

Фото: Блиц, Твитер

Нуклеарна индустрија је једна од оних у којима је Русија традиционално била светски лидер и до данас није изгубила ту позицију. „Росатом“ скоро сваке године прави технолошке пробоје и то не само у области нуклеарне енергије –изградњи нуклеарних реактора – већ и у медицини, транспорту и тако даље.

Други високотехнолошки сектор у коме је Русија већ дуго времена лидер је космичка индустрија. Русија је прошле године лансирала рекордан број свемирских бродова, заузевши прво место у свету по њиховом броју. Међу њима је било шест комерцијалних лансирања. Руске компаније су такође направиле три космичке летелице за стране наручиоце.

Министар Ткачев прогнозира да би руски приход од извоза пољопривредних производа могао чак сустићи и приходе од природног гаса у блиској будућности. „Ако извоз пољопривредних производа настави да се развија, за 10 година ћемо достићи приходе које Русија остварује од гаса. То је око 50 милијарди долара.“ (Извор: http://ruskarec.ru)

Тренутно трећину руског пољопривредног извоза чине житарице, али стручњаци сматрају да ће убудуће све већи удео у извозу заузимати производи прехрамбрене индустрије. Извоз руских житарица за последњих 15 година повећао се чак 15 пута. Као последица уведених санкција, Руска федерација је потпомогла домаћу производњу, а као резултат је добила 12 пута повећан извоз живине за само годину дана, а приметан је и раст продаје свињетине. Руски министар Ткачев истиче да велики потенцијал за извоз имају говедина, свињетина, вино и производи од житарица. Осим тога, Русија извози и рибу и морске плодове. У пољопривредном сектору, још од дана Совјетског Савеза, једна од главних ставки руског извоза је и ђубриво. На светском тржишту заузима значајан удео од 13,5 одсто светског извоза. Руско ђубриво је веома конкурентно, јер се на територији земље производе све врсте сировина неопходних за његову производњу. Осим тога, Русија извози и мед, млеко, месне производе, уљарице, безалкохолна и алкохолна пића (вотка) и многе друге производе…

На истоку Сибира налази се највеће налазиште дијаманата на планети. Научници предвиђају да ће резерве ових дијаманата бити довољне читавом свету чак три хиљаде година, а да би њихова примена у прерађивачкој индустрији могла да доведе до нове технолошке револуције. Највећи увозници руских дијаманата су Белгија, Индија, Уједињени Арапски Емирати, Кина и Израел. Осим тога, Русија извози демантоиде и друго полудраго камење попут топаза, ћилибара (90 процената светског ћилибара налази се у Каљинградској области) итд. Русија је велики извозник и племенитих метала: по злату је на трећем месту, по платини је на другом, а на седмом месту у свету је по производњи сребра.

Још од времена Совјетског Савеза, Русија је један од лидера по извозу црних и обојених метала. Русија обезбеђује 5 – 5,5% светског тржишта гвожђа и челика, а планира и да повећа испоруке производа од овог метала као и других метала, а посебно титанијума. Прошлогодишњи извоз премашио је суму од 30 милијарди долара.

После стидљивог почетка крајем деведесетих, Русија зарађује и на извозу услуга, а само прошле године је на услугама зарадила нешто мање од 66 милијарди долара. Русија извози и софтвере, аутомобиле, технику, машине и машинску опрему, а убраја се и међу највеће извознике крзна.

Русија нуди и телекомуникационе, грађевинске и многе друге услуге. Са ресурсима и природним богатствима које поседује, као и свим технолошким иновацијама којима непрестано задивљује свет, нема сумње да Русија свету може да понуди и пружи још много више.

Државне гаранције за подршку руских индустријских извоза порасле су пет пута током протекле две године, док је износ кредита државне подршке повећан за 30 пута. Кључна је намера руске владе да укључи домаће индустријске произвођаче у енергетски сектор, саобраћај, инжењеринг, пољопривредне машине, авијацију и аутомобилску индустрију.

Током протеклих неколико деценија, руски путнички аутомобили су постали извор шала и подсмеха због њиховог застарелог дизајна. Ипак, имајући у виду импресивне нове дизајне и побољшање квалитета, потражња за руским аутомобилима стално расте у иностранству, а извоз је у 2015. порастао за 20 одсто у Казахстану, а више од 4,5 пута у Немачкој. Један од најпопуларнијих возила у серији „Автоваз“ остаје легендарна „Лада Нива“, а баш ових дана изашао је у продају руски адут за наредну деценију „Лада Веста“ – коју је лично испробао руски председник Владимир Путин.

Руске испоруке пољопривредне механизације у иностранство су на путу да достигну рекордан совјетски период, али овога пута купци су другачији. У протеклој години, извоз опреме произвођача попут „Ростселмаша“ се утростручио у земљама као што су Канада, Немачка, Француска, Бугарска, Турска и Азербејџан, а удвостручио у Казахстану, Монголији и Таџикистану.

Ваља поменути да је „Бајкалбанка“ 20.октобра почела емисију платних картица кинеског система Јунионпеј (UnionPay).

Без обзира на изјаве о „изолацији Русије“, већину светских држава заправо не занима чија ће се застава вијорити над Кримом. Ту нема никакве подршке Москви или презира према Кијеву, једноставно тако функционишу међународна политика и економија. Ако сутра Каталонија и Шкотска добију независност од Шпаније и Британије, чак и најбољи пријатељи Лондона и Мадрида ће сарађивати са Барселоном и Единбургом. То једноставно тако иде.

( Текст је настао као обрада фељтона на russia insider-u)

Др Милош Здравковић (www.vremeje.rs)

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.