ДР МИЛОШ ЗДРАВКОВИЋ: „Северни ток 2“ пут ка оживљавању „Јужног тока“

ИСКРА на Фејсбуку

1404405200430

Пошто Немачка себе сматра довољно јаком да може да се успротиви Вашингтону, „Северни ток 2“ је ипак остварив. Иако се шире вести о потенцијалном оживљавању пројекта „Јужни ток“, чињеница је да ниједна европска држава још увек није признала Крим као руски регион – што је нужни услов за покретање пројекта „Јужни ток“.

На питање каква је енергетска будућност Европе и света, добићемо одговор врло брзо, већ наредних месеци. Једно је сигурно – ера фосилних горива није на заласку! Отуда долази упозорење из Сједињених Америчких Држава, да су у Вашингтону јако забринути због пројекта гасовода „Северни ток 2″. Американци сматрају да овај пројект представља претњу по њихову националну безбедност!?

Европска Унија је без излаза, јер као што је већ познато, уговор о преносу природног гаса кроз Украјину истиче 2019. године, а алтернативне путеве допремања гаса до Европе није могуће изградити без учешћа Русије, која је одлучна, да задржи статус главног снабдевача гасом.

„Северни ток 2“  је пројекат изградње гасовода капацитета 55 милијарди кубних метара гаса годишње, чија траса ће ићи из Русије у Немачку кроз Балтичко море. Претпоставља се да ће траса по морском дну, као и тачка укључења у немачки систем за транспорт гаса, бити исте као и за први „Северни ток“, који је пуштен у рад 2011. године. Када овај пројекат буде реализован, Немачка ће постати главни центар за расподелу руског гаса у Европи – што ће у суштини омогућити да се одустане од испоруке гаса преко Украјине, тако да ће Кијев остати без транзитних такси које сада наплаћује, а уз то поткрада Русију и у огрмном је дуговању за сопствени гас.

Током недавних расправа у Европском парламенту, представници министарства енергетике Украјине и „Нафтогаза“ су критиковали „Северни ток 2“ и апеловали на милост Европљана. Нешто раније, на Централно-европском форуму о гасу у Братислави, представник „Газпрома“ је поменуо да постоји могућност поновног покретања пројекта „Јужни ток“ у новом издању – и то преко Крима. Он је навео да Русија има право да нађе пут за извоз гаса са најмањим ризиком непоштовања споразума, али да сигурно неће подржати пројекте који заобилазе територију Руске Федерације и „Газпрома“, као главног управљача тим пројектима.

Такве изјаве су више него добродошле државама Јужне Европе – а да заиста постоји могућност да ће Јужни ток поново оживети, сведочи и љутња осталих Европљана на Немце и Немачку, која је искористила притисак владе САД на Бугарску да одустане од „Јужног тока“. У међувремену, „Северни ток“ и његов продужетак функционишу добро. Како год, Русија покушава да пронађе пут који ће заобићи Украјину и Турску. Штавише, премијер Бугарске Бојко Борисов је незванично споменуо оживљавање пројекта.

Сироту Бугарску само гуркају тамо-вамо. Борисов је у децембру истакао да је разлог отказивања пројекта било наређење из Брисела. Руски председник је свестан да Бугарска као чланица ЕУ мора да испуњав све захтеве Европске комисије и да се повинује режиму санкција.

Како год – милијарде долара за транзитне такеи неће добијати Бугарска и Мађарска, него Немачка. Поред тога, практично ће сав руски гас стизати у Европу преко Немачке, што ће немачким компанијама за транспорт гаса обезбедити стабилан прилив средстава у неколико наредних деценија. Бугарска, Грчка и Италија као учеснице „Јужног тока“ немају толики значај да би могле издејствовати неку одлуку која је у супротности са општом политичком линијом, а Немачка то може.

Severni tok 2

Зашто је Бугарска тако грозничава? Зашто Брисел упорно намеће своју вољу и зашто је Вашингтон толико нервозан? Русија је одлучна у намери да доставља гас Европи и намерава да учврсти свој положај на енергетском тржишту – што нимало не одговара интересима САД. Зато су САД „притисле“ Бугарску да одбаци „Јужни ток“. Затим су утицале на Турску да одбаци „Турски ток“. САД су почеле са испоруком течног природног гаса у Европу (по двоструко вишим ценама због великих транспортних трошкова) и не одговара им да неко други допрема гас у Европу. Некадашњи кандидат за председника САД Џон Мекејн из редова републиканаца овакву ситуацију образлаже тврдњом да слобода има своју цену. Само што у овом случају нико не пита шта је то слобода!

Међутим, „Северни ток 2“ је ипак остварив, пошто Немачка себе сматра довољно јаком да може да се успротиви Вашингтону. Та иста Немачка је више него свесна које све погодности руско-немачки цевовод доноси. Међутим, треба додати чињеницу на коју указује агенцијиа Ројтерс – поставља се питање колико ће тог гаса уопште стићи у Европу. У Азији, где је потражња у порасту и где ће гас вероватно поскупети, Русија има алтернативу за свој гас.

С друге стране, Вашингтон је потпуно свестан да ће такав след догађаја само ојачати положај Немачке у Европи и да ће Берлин постати самосталнији. Ако се још и обновљени пројекат „Јужни ток“ укључи у ову причу, САД неће имати шта да траже са својим гасом.

Истовремено, студије о енергетици указују на то да више од 50 милиона људи у Европској унији мора да бира између куповине хране и плаћања рачуна за струју (www.globalresearch.ca). Бугари су у најтежој ситуацији, пошто код њих овај проблем има чак 40% становништва. У цивилизованој држави као што је Велика Британија дешава се да велики број људи умире сваке године од хипотермије, јер је грејање домова на струју изузетно скупо.

Немачка је додатно мотивисана за набављање руског гаса, јер Зелена партија која даје подршку Меркеловој, намеће потребу за затварањем нуклеарних електрана. То је наравно нонсенс, али битно отежава изградњу нових реактора, који су неопходни немачкој индустрији у експанзији.

Немачка савезна влада планира да у потпуности напусти пројекте изградње нових нуклеарних електрана, мада многи енергетски експерти не верују у тај план. Чињеница је да соларни генератори и ветрењаче не могу да надокнаде толику количину енергије. О томе смо писали у раније објављеном тексту http://vremeje.rs/da-li-su-srbiji-potrebne-nuklearke/.

Исти притисци се јављају и у остатку Европе и Јапану (последица Фукушиме), што додатно ојачава преговарачку позицију „Газпрома“. Другим речима, „фосилна горива“ у Европи и свету задржавају примат. Према „Газпрому“, „Северни ток 2“ треба да буде завршен до краја 2019. године.

Председник Међународне гасне уније, Жером Ферије, рекао је још 2014. године да Европа не може да опстане без руског гаса и да не постоји алтернатива. Иако се шире вести о потенцијалном оживљавању пројекта „Јужни ток“, чињеница је да ниједна европска држава још увек није признала Крим као руски регион – што је нужни услов за покретање пројекта „Јужни ток“. Ипак, не може се искључити чињеница да би потребе Јужне Европе и Бугарске за гасом могле да превазиђу све политичке факторе.

Остаје нам да видимо шта ће нам време донети. Да ли је балканским политичарима пречи интерес сопствених држава и народа, или пак охрабрења из Вашингтона? Ова опаска се наравно не односи на премијера Мађарске Виктора Орбана.

 

Милош Здравковић (www.vremeje.rs)

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.