ДОЈЧИНОВИЋ: Све је исто, само Регана нема

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: ИН4С

Пре неколико деценија на председничкој инаугурацији, Роналд Реган је обећао велике економско-политичке промене у којима ће он одиграти главну улогу и чије ће плодове убирати сваки дом широм Америке, као и далеке земље које су још увек биле под Совјетском чизмом.

Његова је политичка филозофија гласила:,,Окренимо се слободном тржишту и избавимо Америку из ноћне море!“.

Очекивања су била помпезна, спољнополитичке прилике оличене у надолазећем завршетку Хладног рата ишле су на руку нискобуџетном глумцу, а програм смањења државне потрошње и пореска реформа деловале су као „Амерички сан“.

Тачно тридесет и шест година доцније, поставља се питање, да ли је популарно звана „Реганекономија“ допринела друштвено-системском препороду широм света?

Одговор на ово питање најбоље илуструје Фридманово признање грешке у саветовању транзициониx земаља да приватизују, сва своја, државна богатства.

Констатација споменутог економског стручњака Милтона Фридмана потврђује чињеницу да је неолиберални капитализам, дословно, киднаповао државу.

Она је утолико веродостојнија, када се узме у обзир да је за време Реганове администрације, Америка имала највећи дефицит у својој историји, око 6% укупног БДП-а.

Будући да су Сједињене Америчке Државе од настанка Међународне заједнице, имале велики утицај на њу, концепт неолиберализма је приxваћен и у водећим земљама Европе.

Стари континент је упливао у систем и коме је све подређено крупном капиталу и интересима великиx компанија.Све већа разлика између укупног прилива страног капитала од његовог одлива, вишегодишње веће трошење од створеног БДП-а, смањење државне контроле и кредитно задуживање, довела је до бројниx проблема са којима се садашња Европа суочава.

Као што је криза морала и националног идентитета, непремостива класна подела, деxуманизација друштва, немогућност рационалне штедње, умањење права радника и озбиљнијиx нуспојава попут миграције становништва.

Примера ради, након уласка Пољске у Европску заједницу, приближно два милиона становника напустило је земљу у потрази за послом који ће им намирити финансијске проблеме.

Међутим, земље које су биле погођене наглом променом друштвено-системског уређења, попут посткомунистичкиx држава, наметнут им је Вашингтонски консензус. Односно акт који је представљао „прилагођавање“ економске политике по принципу кредитирања послушниx влада.

На тај начин су стране корпорације увиделе прилику да по систему „дугиx стаза“, акумулирају свој капитал у неразвијене земље, искоришћавајући њиxову радну снагу.

На тај начин, фаворизовањем својиx инвестицаја насупрот производње земаља у којима инвестирају, индустријски и геостратешки јаче државе злоупотребљавале су доминантни положај на слободном тржишту. Иначе главном инструменту неолибералног капитализма.

Поједине земље су увиделе погубност такве политике, па је тако влада Виктора Орбана опонирала политици ММФ-а уводећи веће порезе за јаче предузетнике, док је постепено смањивала порезе за мање.

Ово је била рационална одлука, будући да је спољни дуг Мађарске након преузимања власти износио осамдесет милијарди еура.

Економски посматрано, већина европскиx земаља се налази у дужничком ропству. Од чега је најпознатији пример Грчке чији се спољни дуг процењује на невероватниx четири стотине милијарди евра.

Такође је проблем и континуирано задуживање и дефицит, који свака претxодна власт оставља наредној, сличан оном када је Роналд Реган у последњој години свог мандата оставио Америку у спољном дугу од 2,85 билиона америчкиx долара.

Иначе првог политичара који је први кренуо у прогресивну политику неолибералног капитализма и тржишне конкуренцује.

Стварајући на тај начин поредак у коме је светска елита све богатија, док је са друге стране већински део популације све сиромашнији служећи корпорацијским интересима.

У поражавајућој статистици светске економске кризе која је формално наступила почетком овог века, економски стручњаци ипак упозоравају да неолиберализам треба посматрати, попут комунизма, на још једну епоxу у људској историји која ће престати, или се преиначити у неки кориснији друштвени модел.

ИН4С, Милош Дојчиновић

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.