ДОЈЧИНОВИЋ: Правима детета против „Параде поноса“

ИСКРА на Фејсбуку

Парада поноса (Фото: ИН4С)

Када би неко изнео политичко уверење да је склапање истополних бракова и усвајање деце од стране истополних супружника ,,заштита људских слобода и права” , уложио биx контрааргумент, у коме бих детаљно образложио да је заштита психичког интегритета детета један од најважнијих приоритета уставно-правног поретка државе.

Када би ме онда, на приложени контра аргумент, демантовали у перфидном Бриселском стилу: ,, Да свако људско биће има право на родитељство без обзира на своју сексуалну оријентацију” , тада бих поднео приговор на демант, да свако дете има сексуалну оријентацију које је по природној вероватноћи супротно од сексуалне оријентације његових хомогених ,,родитеља”.

,,Парада поноса” која је управо одржана у Београду, имала је једну од главних политичких парола, а она је усмерена на фаворизацију ,,ЛГБТ” oсоба наспрам традиционалне хетерогене породице, која је за већину становника Србије стуб моралних вредности и матична ћелија друштвене заједнице.

Оно што је компромитујуће за унутрашњу политику Републике Србије, јесте директно присуство премијерке Ане Брнабић на ,,Паради поноса”. Наиме, потпуно је забрињавајуће, да тренутно ,,најмоћнији политичар” оличен у премијеру једне земље, отворено и без политичког устручавања стаје на страну промовисања хомосексуализма у Србији која је пре свега традиционална и конзервативна средина.

Наиме, никада се у историјским околностима већина није прилагођавала мањини, и уколико се испровоцира мишљење већине, стварају се и услови за нарушавање јавног реда и мира до којег ,сва срећа, овом приликом није дошло.

Без обзира што се не слажем у било каквом контексту са споменутим маршом, изричито сам против било каквог вида насиља усмереног против оних лица друкчије сексуалне оријентације.

Овде се ради о ситуацији где се организује ,,парада поноса“ , без претходног израженог мишљења становника Београда, које је у већини против организовања сличних манифестација на јавним просторима.

Председница владе је самом организацијом поворке успешно ,,спиновала” са Бриселским званичницима стављајући се на страну мањине која као једини аргумент одбране пред Европским посматрачима, изводи ,,брутални напада којима је ова сексуална мањина изложена у Србији“.

Да ли се тиме Председница Владе ограђује од већинског становништва земље у којој обавља најзначајнију функцију? Да ли таквим политичким потезима, премијерка Брнабић, не уважава мишљење бирача владајуће странке? Те исте странке која ју је иначе и поставила на најзначајнију функцију са минималном количином подршке од стране њених страначких колега?

Елем, оно што је запало за моје правничко око, јесу будући планови и циљеви ЛГБТ невладиног сектора у Србији, а који су добрим делом везани за демантије мојих контра аргумената са почетка текста.

Заправо се ради о легализацији истополних бракова у Србији, те њиховом увођењу у социјални програм.Као и њиховом промовисању деци у уџбеницима, основних и средњих школа.

Као човек који јасно држи до својих морално-правних начела, и од којих никада не одступам јер најискреније сматрам да су у друштвеном интересу ове земље. Мислим и најозбиљније инсистирам на заштити права наше деце.

Истополни бракови не само да нису економски изводљиви, јер Србија да истини на вољу признамо, нема паметнија посла да у поражавајућој статистици велике стопе морталитета, масовних одлазака младих људи у иностранство и константне беле куге, помаже импровизоване брачне заједнице.

Те и такве брачне заједнице између два мушкараца или две особе женског пола, имале би за последу повреду психолошког интегритета својих усвојеника.

Нико из редова тобожњих бораца за људска права није саопштењем поставио питање: Да ли је за дете трауматичан доживљај одрастање са два истополна родитеља у хетерогеној друштвеној средини?

Како би на свест детета утицала поражавајућа чињеница, да су на родитељском састанку сви од школских другара мислили да су његови отац и стриц, заправо отац и мајка?

У таквом једном амбијенту, негативне последице по психолошки развој детета и његов карактер биле би неминовне.

Притом, да ли би то исто несрећно дете у статусу усвојеника имало право на сексуално самоопредељење на исти начим на који су се наводно ,,изборили” његови усвојиоци, пардон родитељи?

Бојим се да деца не би имала аутономију у одлучивању, а исто тако и тврдим да претходни гласноговорници Прајда не изражавају превелику забринутост према овом веома озбиљном социолошкош феномену.

Са правног становишта, брачна заједница мушкарца и жене представља институцију која је уређивана у бројним националним законодавствима поприлично дуге традицијe. Почевши од Аустријског грађанског законика који је породици доделио статус правне заједнице.

Постојећи грађански законик је и културна баштина Аустријске државе, и зато не видим оправдани разлог зашто би Србија била изузетак од правила? Посебно након чињенице да је тадашња Србија добрим делом усаглашавала правни систем са Аустријским из деветнаестог века.

Треба и споменути да је породицу на нашим просторима први дефинисао Валтазар Богишић чију је заштиту увео у законодавство, доношењем Општег имовинског законика за Црну Гору.

Што је чврст аргумент, да не требамо одступати од сопственог поимања породице и правних регулатива којима је она заштићена.

Иначе, породично право је одувек сматрано за једну од шест категорија приватног права у англо-америчком праву. Ако се са тиме нису упознали јучерашњи демонстранти, свакако је требала знати Ана Брнабић, будући да важи за особу која је добар познавалац и поштовалац англо- америчких односа.

Међутим у садашњој Србији двадесет и првог века, властодршци не изражавају превелику количину емпатије за заштиту породичних вредности.

Један од разлога је и скупљање политичких поена на Западу самим организовањем оваквих парада.

Ипак, таква политика је неодржива, а о томе сведочи и споменута Брнабићка која има мање гласова међу грађанима Србије чак и од њениx колега на локалном нивоу.

Дакле главни проблем је у томе, што се ЛГБТ идеологија фаворизује наспрам заштите дечјих права која су дефинисана самим Уставом Републике Србије и Конвенцијом о заштити права деце.

Мишљења поводом ових осетљивих тема, не сукобљавају се на транспарентан начин, будући да је већина медија у Србији у власништву земаља чији су амбасадори присуствовали ,,шареноликом прајду”.

Неслагање које ја имам са геј лобистима, није само у супростављенон мишљењу по питању елементарниx моралних вредности , већ и у поимању теорије која се између мене и њих разликује по дијаметрално супротним правним основама.

Њима, породица као репрезент здравог ткива једне националне заједнице, не представља базични основ већ нешто што треба по мишљењу њихових финансијера, укинути, дискриминисати и преиначити.

Мени је пак са друге стране, породично право правна последица љубави. Усаглашена на природном нивоу, на основу љубавне и сексуалне везе мушкарца и жене.

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.