ЧЕДОМИР АНТИЋ: Отцепљење Санџака

ИСКРА на Фејсбуку

(Чедомир Антић) Фото: intermagazin.rs

Сулејман Угљанин, бивши министар у српским владама и председник нечега што носи поносан назив Бошњачко национално веће позвао је на повлачење војске, полиције и чиновништва Републике Србије из области Новог Пазара. Угљанин је тражио помоћ Европске уније на евакуацији и стварању нове државе за коју тврди да је стара и међународним уговорима одређена политичка реалност. Тврдио је да је српска држава историјски непријатељска не само према Бошњацима него и према другим мањинама и да је одлучна да по налогу Русије све њих протера. До коначног успостављања (обнове ?!) бошњачке државе Србија би, према Угљаниновом савету, требало да омогући равноправност Бошњацима и расветли наводне злочине који су над њима извршени.

Овакву изјаву Угљанин је дао на дан нелегалног и нелегитимног референдума који су тадашњи Муслимани у новопазарском крају спровели крајем октобра 1991. године. Када је 2015. о истом дану Угљанин дао једну нешто другачију изјаву, поједини медији пренели су да је позвао на успостављање државе Санџак, али је његова странка СДА тада тодемантовала тврдећи да је реч о српским националистичким медијима. Недавна изјава опасна је, међутим, не само као програмска и усмерена против једне међународнопризнате државе, већ и зато што су он и његова странка део националног већа бошњачке националне мањине у Републици Србији. Када славе један нелегални референдум треба да кажу и да су га, укључујући се у политички систем Републике Србије убрзо потом, а посебно после 2000. и 2005. када су у споразуму са њима донесени закони о заштити националних мањина и Устав из 2006. године, сами одбацили и поништили. Када су српском народу у СР Хрватској и СР БиХ наметнули противуставну независност и укинули сва права, он се подигао на оружје. Српске војске би, познато је, победиле и у Српској и у Крајини да на страни наших непријатеља нису биле све велике силе тог времена и целокупне војне снаге Северноатлантског савеза. Ипак, Срби су у БиХ створили своју државу Српску. У Хрватској су поражени, а Загреб још увек није испунио све одредбе Ердутског споразума и Уставног закона о људским правима и заштити националних мањина. Срби у Книну и Глини имају право на аутономне котаре који су им укинути 1997. и 2000, Бошњаци у Новом Пазару имају права која Срби свуда, осим у Републици Српској (где их живи милион) и БиХ (где нема већинског народа), могу само да прижељкују.

Вероватно је у праву посланик у Народној скуштини Србије Муамер Зукорлић када каже да Угљанин овако наступа зато што више није део власти и нема приступ фондовима. Међутим, у праву је и Угљанин који јасно указује на чињеницу да неактивност и ћутња Зукорлића (и Љајића) у националном већу представљају пристајање на његову политику за бошњачку националну мањину у Србији.

О чему ли размишљају влада Србије и председник Вучић? Зашто Угљанину, као и некадаЗукорлићу, одговарају приватни жути медији у паузи сатанизације демократске опозиције? Зашто нам се обраћају дежурне министарске и посланичке патриоте Александар Вулин и Мирослав Лазански? Тачно је да иза овог Угљаниновог наступа не стоје наши „савезници“ из Брисела и Вашингтона. Да стоје, са њим би у Новом Пазару данас били и Зукорлић и Угљанин. Наше полицајце би на путу ка неком тутинском селу поубијали маскирани нападачи. Приликом потере страдала би и извесна деца од чијих би фотографија просечна, не претерано паметна, домаћица у Белгији добила жељу да игра главну улогу у реалном хорору који би био приређен неком београдском породилишту.

Све то знамо. Преживели смо то. Знамо где је „Осовина“ и ко су Хитлери модерног доба. Јасно је и да је сада на реду Косово и да СНС обавља дужности у складу са предвиђеном динамиком. Шта ће после бити зависи од међународних околности, али редослед се, уколико до тога дође, зна: Српска, Војводина и тек онда Нови Пазар. Такав се развој успорава и можда спречава тако што, у време када можда морате да попуштате око Косова и Метохије, решавате на демократски и по грађане најбољи начин остале проблеме. Нисам за хапшење Угљанина, осим ако нисмо сигурни да ће слободу угедати 2057. године. Међутим, време је да он и његова странка буду искључени из сваког политичког живота. За почетак распуштaњем свих установа бошњачког мањинског политичког деловања и расписивањем нових избора након пререгистрације мањинских странака и удружења. Сви морају да се одрекну неуставног и недемократског референдума из 1991. године. Такође, време је и за уставну промену која би заувек завршила са комунистичким наслеђем од АП Војводине до идеја о аутономији Санџака. Уколико икада дође до стварања санџачког ентитета, познато је да српски народ чини већину становништва на највећем делу територија које је српска војска ослободила 1912. године. Ти крајеви не могу никакао добити аутономију или независност од Београда.

Угљанин је споменуо јасно дефинисану територију „Санџака“ која се простире на 8.678 км2. Дакле, он нема само аспирације према Србији већ и према четвртини територије Црне Горе. Зашто није реаговала званична Подгорица?

intermagazin.rs, Напредни клуб

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.