БОШКО КОЗАРСКИ: Подсети ме шта то беше Устав

Да је Сретење уједно највећи државни празник, годишњица подизања Првог српског устанка 1804., али и доношења Сретењског устава који је нешто касније сачинио Димитрије Давидовић, многи се сете тек кад им на памет падне да ће добити пар нерадних дана.

Свест о важности два велика догађаја из наше историје готово да не постоји. У светлу данашњих мучних и вероватно узалудних напора да постанемо понуправна чланица Европске заједнице држава, као да нам промиче да смо пре око два века били и најхрабрији народ у Европи, али и најнапреднија држава у погледу онога што нам се данас спочитава као каквом заосталом друштву – недовољна афирмација људских права и владавине закона!

Чуј?! Велики вожд Крађорђе заслужан је што се Европа почетком 19. века поново дивила Србима и Србији. После више векова, поново се пробудила национална тежња за ослобођењем на крилима косовског мита. Слобода, сама суштина српског бића, поново је рођена 1804. године под руководством Црног Ђорђа. Свега 31 годину касније, Србија је донела најлбералњи устав Европе, увела законе и систем цивилизованог друштва. Србија је била, може се рећи, Европа пре Европе.

Али, авај. Тој заосталој, конзервативној и себичној дружини земаља такав напредан искорак у цивилизацијском смислу претио је домино ефектом и увођењем правног система у друштвима у којима је елита делила правду, а не закони. Брзо су лупили пацку нашим државотворцима уз налог да Србија укине устав. Брзо је Европа реаговала и успорила српску државотворну експанзију. Некако, као да модерна, јака и самостална Србија није баш пожељна у Европи. Како тада, тако и сада. Ево, данас, два века касније, држе нам предавања о грађанским слободама, правима, праву, о свему што је слободарски дух српског народа неговао далеко пре западно-европских нација.

Данас се тежња за националном слободом осуђује, косовски завет исмејава, систем вредности обезвређује и готово насилно калеми модел државе и народа по мери нео-либералог света, супротно моделу вожда, кројачу модерне Србије. И устав се, ових дана, повремено претури преко уста страних изасланика. Јасно је да је кост у грлу свих непријатеља Србије управо Устав Србије. Сретењски су нам укинули. Ваљало би нам постојећи сачувати, зар не? Срећан ти празник, државо, живео наш Устав!

Тагови: Бошко Kозарски