БОШКО КОЗАРСКИ: Кад Србин залута

ИСКРА на Фејсбуку

Бошко Козарски (Фото: Приватна архива/alo.rs)

Не тако давно, негде у мом касном детињству, често се репризирао један цртани филм који је на духовит и симболичан начин представљао свет аутомобила и саобраћаја уопште.
У једном сегменту тог анимираног ремек дела на некој новој саобраћајној петљи, конфузној попут ове на мосту на Ади, неки човечуљак у аутомобилу унезверено тражи излаз из петље упорно се враћајући у исту тачку на којој је кисок за продају виршли. Сваки пут када би дошао до те тачке, упитао би продавца виршли како да изађе из тог зачараног круга, са тог пута који не води никуда? Продавац га најпре посаветова да држи само лево и да ће наћи излаз.
Када се и поред праћења инструкција вратио на исто место, од истог човека доби савет да држи само десну страну, али резултат је остао исти… (можда добра паралела за леве и десне идеологије) На крају, кад је прихватио да излаза нема, тј. да га погнуте главе не види, отвори такође киоск, али за продају сенфа и лепиња као допуна сапатнику, јер му је заробљеном у безизлазу, остало само да размишља о егзистенцији, о пуком преживљавању.
Глад је постала његова једина преокупација. Добро сам запамтио тај цртани и цео живот сам се подсвесно плашио такве безизлазне ситуације у којој ти преостаје само „дан мрмота“ уз редовно следовање у виду виршле или сендвича. Неки дан на интернету налетех опет на тај цртани филм и препознах Србију данас. Залуталу, заробљену на кружном току без искључења, али осим сендвича данас бар фонтану имамо! На мост не смемо, јер је мостарина „у пола цене“, а памтим и да је у том случају свечано отворени мост изграђен до пола. Како, бре, залутасмо у овај ћорсокак?! Лепо… Одрекосмо се Светосавља!
Из неке лудости, заведености, опчињености пролазним вредностима, скренусмо са оног правог, здравог и перспективног пута. И, ево, Србин поново лута не обазирући се на путну сигнализацију, посебно ону која упозорава на одроне принципа или рупе у памћењу. Иако су сва наша лутања престала са Светим Савом пре више векова, није нам се дало да останемо на правом путу, већ се на првој раскрсници искључисмо са светосавске магистрале, па сад тумарамо слепом улицом пуном бордела, фаст-фудова и коцкарница, курвајући се с поштењем, душу хранећи неморалом, а цело своје наслеђе стависмо на коцку… А све Саво на колена клечи, Бледо му лице од ужаса..
in4s.net

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.