БОШКО КОЗАРСКИ: Црква и демократија

ИСКРА на Фејсбуку

За сада у Цркви, држава ће да причека. На тренутни назив најдуговечније и најважније српске институције додаје се – Пећка Патријаршија, као вид специјалне борбе за опстанак свести о анатомији Србије, односно да не заборавимо шта оно беше срце наше отаџбине. Уколико ово прође, односно СПЦ постане СПЦ-ПП, можда послужи као пример, па у новоочекиваном уставу републике на досадашњи назив Србија додамо – Догодине у Призрену!

Савршена стратегија, зар не? Чини ми се да је само након ове идеје царски град већ за јоту ближи Београду. Као да се број Срба Призренаца већ удвостручио поткрепљених слоганима и паролама, кључним условима повратка и опстанка. Како се раније тога нисмо сетили?! Друга важна црквено-уставна промена која се увијена у трач-целофан прошетала кроз таблоиде јесте информација да ће се будући патријарси бирати, не као до сада – апостолским жребом, већ омиљеном спортском дисциплином у нас – изборима.

Дакле, Божија воља је демократска, двотрећинска, а кампања за патријарха, иако интерна, синодална, прети да постане нови ријалити формат. Не д’о Бог! Замислите обратно, да се Влада бира жребом. У том случају министар би могао да постане било ко – од возача до пензионера. Такав сценарио био би погубан, па је, хвала Богу, и немогућ. Готово немогућ. Но, вратимо се на тему устава наше цркве.

Да ме не разумете погрешно, нисам ја против те промене, нисам ни неки врхунски познавалац устројности Светосавске заједнице, већ само лаички сматрам да ће се на тај начин фокус померити са суштинских ствари на папире (назовимо их документима) које ионако не знамо или не смемо да користимо.

Ево, на пример – шта пише у Резолуцији 1244? Шта је од садржаја тог документа и примењиво? Но, нема везе, променимо форму, натегнимо статистику и ствар је решена, формално. Нема везе како се осећамо, јер ако двотрећински изгласамо да смо срећни, немамо основа да кукамо! Демократија је на прагу, куца на царске двери у нади да ће у великом ходу бити унета у олтар и положена на часну трпезу. Можда сутра демократски одлучимо да су хлеб и вино пасе, и да ћемо се причешћивати мартинијем са маслином, тако нам Бог помогао!

alo.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.