БОШКО КОЗАРСКИ: Чија је претходница Сергеј Лавров?

ИСКРА на Фејсбуку

(Сергеј Лавров) фото: alo.rs

Васкрсла је Русија!
Поново има дипломатију поткрепљену војном снагом. Поново је довољно јака да успостави равнотежу на светској политичкој сцени, тако важну за опстанак Срба и Србије. Готово два века будно око руске дипломатије чини један од стубова нашег трајања упркос жељи светских лешинара који сањају наше одумрло национално трупло. Симбол истинске жеље за дипломатском заштитом највећег народа од Беча до Цариграда био је и биће Николај Хартвиг, руски царски посланик на српском двору од краја такозване анексионе кризе 1909. до јула 1914, када је преминуо на дужности.

Дужности коју је осећао према Србији. Дужности пансловенског саосећања, блискости и надасве обавезе. Драматични догађаји после Принциповог пуцња за слободу, на Видовдан 1914, утицали су да Хартвиг одложи повратак у Русију ради лечења од болести која га је мучила. Све је учинио да спречи избијање рата, не знајући да се Аустроугарска унапред одлучила на уништење Србије као једине опције. На срамотно „туширање оловом“, како је један висококотирани мамлаз из Беча говорио.

Када је Хартвиг сазнао да се аустроугарски посланик вратио у Србију из Беча, посетио га је како би учествовао у изради концепта аустроугарског ултиматума Србији. Хартвиг је инсистирао да га барон Гизл одмах прими и поставио му је питање шта ће његова царевина учинити са Србијом након атентата у Сарајеву. Када је чуо одговор, Хартвигово срце није издржало. Преминуо је у Гизловом кабинету. Лик и дело великог србофила Хартвига обавеза је сваког будућег руског дипломате. Предусретљивост и доброта Николаја Хартвига се и данас памти. Он је за Србију чинио много, буквално до последњег даха.

Чинио је Српској православној цркви, чинио српској омладини, отварајући врата високог образовања у Русији, као што данас то чини „Руски дом“ у Београду. Хоће ли нам крајем фебруара неки нови Хартвиг предати акредитивно писмо? Очекујемо ли посету неког пријатеља са лепим вестима на ову тему? О, да! Ево нама драгог госта! Дана 21. и 22. фебруара шеф дипломатије васкрсле Русије Сергеј Лавров ће посетити Србију, баш у време обележавања 180. годишњице успостављања дипломатских односа између Србије и Русије. Готово два века складних породичних односа, више пута стављаних на пробу историјских околности, доказ су истинског, доказаног братства.

Да није било руске дипломатије, да ли би се српско име изгубило између Драча и Валоне? Да није руске дипломатије, коме би Унеско предао Високе Дечане? Да није руске дипломатије, колика би данас била Србија? Добро дошао, Сергеј Викторович! Надам се да носиш лепе вести!

alo.rs

Тагови: ,

1 коментар

  1. Зоран Матијевић каже:

    Хвала милостивом Богу и Руском народу. Данас Србије неби било да нисмо имали милост Божију и заштиту мајке Русије.
    Данас неки тупоглавци желе да нас одвоје од мајке Русије и гурну у чељусти вековних душмана.
    Надам се да ни овога пута милошћу Божијом и уз помоћ мајке Русије то неће остварити.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.