БОШКО АНТИЋ: „Ратни дневник генерала Павковића је капитално дело без кога се неће моћи писати историја“

ИСКРА на Фејсбуку

фото: © AP Photo

Обраћање контраадмирала у пензији Бошка Антића током промоције књиге генерала Небојше Павковића – „Седамдесет осам дана у загрљају ‘Милосрдног анђела’ – Ратни дневник команданта Треће армије Војске Југославије“

Даме и господо, драга породицо Небојше Павковића, његови саборци и поштоваоци лика и дела легендарног команданта Треће армије, генерала Небојше Павковићa.

После објављене књиге „Мирис барута и смрти на Косову и Метохији 1998. године“, генерал-пуковник Набојша Павковић, ратни командант Треће армије Војске Југославије, припремио је дело „Седамдесет осам дана у загрљају ‘Милосрдног анђела’ – Ратни дневник команданта Треће армије Војске Југославије“, које вам данас представља Медија центар „Одбрана“ објавивши га у четири тома, као прво дело у Едицији „Ратник“.

Генерал-пуковник Небојша Павковић је најпозванији да јавности предочи ток догађаја који су претходили агресији НАТО пакта на Савезну Републику Југославију 1999. године, а поготово ток догађаја у току и непосредно после агресије. Он још једном потврђује мој став да историјске догађаје описују они који су директни учесници у њима, да их не би писали други.

Генерал Небојша Павковић рођен је у Сењском Руднику 1946. године од оца Драгослава, артиљеријског официра, и мајке Лепосаве. Основну и учитељску школу завршио је у Алексинцу. Завршио је Војну академију смер пешадија, Командно-штабну школу тактике и командно-штабну школу оператике, увек са највишим оценама због чега је два пута награђен ручним часовником од начелника Генералштаба ЈНА.

Произведен је у чин потпоручника пешадије 20. јула 1970. године, у чин генерал-мајора унапређен је 16. јуна 1996. године, а у чин генерал-пуковника у току рата 1999. године.

Обављао је дужности команданта на свим нивоима, од вода до армије, али и штабне-оперативне дужности у кабинетима савезног секретара за народну одбрану и министра одбране и на дужности првог оперативца и начелника Штаба Приштинског корпуса и наставничке дужности – начелника Катедре оператике у нашој највишој војној школи – Школи националне одбране. Захваљујући таквом спиралном кадровском вођењу знао ја шта може тражити од својих потчињених, уважавајући њихове предлоге, а они су беспрекорно извршавали његова наређења не сумњајући ни једног тренутка у њихову исправност.

На свим овим дужностима оцењиван  је највиши службеним оценама.

Учествовао је и у ратним сукобима на територији Републике Хрватске као представник Кабинета Савезног секретара за народну одбрану.

Службовао је у Билећи, Мостару, Бања Луци, Приштини, Нишу и Београду.

Пензионисан је 2002. године.

За време богате војничке каријере, са биографијом , како би рекли новинари, за три живота добио је велики број признања од Медаље за војничке врлине до Ордена слободе.

Добитник је више значки, плакета и повеља, а патријарх Павле га је одликовао Орденом Светог Василија Острошког. Почасни је грађанин Свилајнца и Гађиног Хана.

Небојша свира виолину и гитару, дуго година је играо кошарку и фудбал, што чини и сада у Финској. Сликарством се бави до 1962. године и до сада је имао 40 самосталних изложби, а у току је припрема изложбе у Финској.

Објавио је више стручних текстова и студија, наставних материјала, аутор је више сценарија за наставне и документарне филмове. Објавио је књигу „Мирис барута и смрти на Косову и Метохији 1998. године“.

Детаљније морате прочитати биографију на крају четвртог тома.

Предговор је написао господин Никола Шаиновић, саучесник аутора у догађајима на Косову и Метохији за време злочиначке агресије НАТО-а, који, поред осталог наводи речи генерала Павковића у последњој речи у своју одбрану пред коначну пресуду у Хагу: „Ја сам командовао Приштинским корпусом 1998… Ја сам командовао Трећом армијом 1999. Нико ми се није мешао у командовање, а и да је покушао да се меша ја му не бих дозволио“. Тако говори прави командант.

Ратни дневник нашег Павкета, овако га зову његови саборци, састоји се из три дела.

Први део обухвата период од пријема дужности команданта Треће армије до почетка агресије.

Други, најобимнији, део обухвата опис догађаја у току седамдесет осам дана агресије. Маниром врхунског хроничара, сведока догађаја и човека који је највише утицао на њихов развој, генерал-пуковник Небојша Павковић хронолошки, аргументовано и докумнтовано, из дана у дан, из сата у сат и из минута у минут, описује све оно што се десило током 1999. године у зони одбране Треће армије, с тежиштем на 78 дана агресије на СР Југославију и на Косову и Метохији где је провео све време агресије, командујући Армијом у целини, непрекидно са својим војницима, подофицирима, официрима и генералима на командним местима и борбеним положајима излажући се опасностима. Чинио је то свестан да командант мора личним примером и својом храброшћу утицати на борбени морал својих војника, а могао је то јер је био храбар и искусан генерал.

Трећи део обухвата период од потписивања Кумановског споразума до укидања ратног стања, с тежиштем на изумештање снага Приштинског корпуса са Косова и Метохије, наглашавајући да су припаодници Треће армије завршили све задатке и да Трећа армија није поражена, а тиме ни Војска Југославије у целини. Из текста се јасно може извучи закључак колико му је тешко пало напуштање Косова и Метохије. У овом делу је опис догађаја до краја 1999. године.

На крају су прилози у којима је дат командни кадар Треће армије и документи којима аргументује све своје наводе, рецензије и биогарфија аутора чији сам аутор.

У целом овом Ратном дневнику провејава његово поверење у људе, на које се ослања и који су део јединственог командовања снагама Армије, при томе никад себе не ставља у први план, већ каже „Лаза и ја, Ђаковић и ја…“, наводећи с пуно поштовања и високо оцењујући свог начелнака Штаба, команданте корпуса, помоћнике, команданте бригада, своје обезбеђење, војнике које упознаје на борбеним положајима, у рововима…

Овакав однос према својим саборцима треба да буде школски пример новим генерацијама, новим командантима Војске Србије, па предлажем да се обави промоција и у Војној академији. То треба да буде тема у изучавању руковођења и командовања или, како се данас каже, менаџмента у командовању, а ја се надам да ћемо се брзо вратити нашој терминологији и нашој ратној вештини коју су изградиле наше славне војсковође, међу којима је и генерал-пуковник Небојша Павковић са својим нераздвојним саборцем генералом Владимиром Лазаревићем. Молим новинаре да не покушају да их раздвоје истичући сад једног сад другог.

Командант херојске Треће армије бележи све храбре подвиге њених припадника, а за погинулим које по имену, јединици и месту погибије наводи сваки дан, жали и стално подсећа да их не смемо заборавити, ни њих ни њихове породице, које смо нажалост, у највећем броју, заборавили, а познавајући га сигуран сам да се то не би десило да није доживео оно што је доживео. Остајући веран том свом ставу навео је њихова имена подижући им тако својеврстан споменик, јер није умро онај ко није заборављен, а њихов командант их није заборавио.

Као изврстан војсковођа, склон и перу, потврдио је речи великог жупана Стефана Немање упућене сину Растку – Светом Сави „да добар војвода може освојити сваки град, а други га може преотети. Књигу нико не може покорити, а многе земље и градове сачувала је књига међу својим тврдим корицама.“ Поручио је велики жупан  да онај ко је вичан перу и хартији „да нас читко запише у књигу… да се заувек зна да смо, да јесмо и да ће нас бити“. И Небојша, српски војвода склон перу, записа у књиге оно што је доживео са својим саборцима за време оргијања „Милосрдног анђела“ по његовој и нашој земљи Србији. Записа он оно што су доживели у рату, а очекујемо да се  врати у Србију и запише и оно што је он са својим саборцима доживео после рата. Неко мора забележити судбине, често трагичне, јунака са Кошара, Паштрика, Дренице… јунака равним косовским витезовима кнеза Лазара.

„Сваки народ је славан који имаде велика дела. Али поред великих дела народ може бити без славе, ако му и дела остану незнана. Стога је увек нужно да се та славна дела и обележе, да се метну у историју као чуварку народног живота, па да их потомство зна, знајући уважава и поштује, уважавајући и поштујући одржава. Велики су утисци на потомство ти спомени, и народ се увек са достојанством понаша у свету, а карактером влада у животу, с  јунаштвом улази у посао. И кад не буде више народа на земљи, који је велика и славна дела чинио, опет остају описана његова  дела, и свет им се клања после толико векова – она користе осталом човечанству.“

Ово је капитално дело, без кога се неће моћи писати историја, на које ће се позивати многи историчари и научници других научних области са било кога аспекта буду посматрали одбрану од агресије НАТО 1999. године, посебно улогу Треће армије у њој.

И на крају, лако је било сарађивати са Небојшом на припреми овог дела од преко 2.000 страница, јер он прихвата сваку добронамерну сугестију, није сујетан и захвалан је за све оно што се учини да би ово дело угледало светло дана и појавило се пред читаоцима.
Као што сте већ уочили не говорим ништа о пресуди пред Хашким трибуналом, о томе како је оптужен и како невин борави у затвору стојички то подносећи. Шта речи о највећој срамоти коју су тадашњи властодршци нанели српском народу шаљући у Хаг наше највише државне и војне руководиоце, који су „криви“ што су бранили свој народ.

Нека ова књига подсећа на славна дела јунака славне Треће армије Војске Југославије, a онима који буду изучавали искуства из одбране од агресије НАТО, поуздан и незаобилазан  извор података.

Молим да аплаузом поздравимо генерала Павковић

Хвала!
vostok.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.